Tvorac aplikacije xEco za BIZLife o tome može li se i kako poboljšati kvalitet vazduha?

01/11/2022 | 13:44

Tvorac aplikacije xEco za BIZLife o tome može li se i kako poboljšati kvalitet vazduha?

Kvalitet vazduha glavna je tema već godinama tokom jeseni i zime, a može li se i kako uticati, odnosno smanjiti zagađenje?

Poslednjih dana Beograd se ponovo našao na listi najzagađenijih gradova u svetu. Vazduh je okarakterisan kao nezdrav i nalazi se u crvenoj zoni.

Tako je juče, na primer delio treću poziciju na listi najzagađenijih gradova na svetu sa Dubaijem, a ispred glavnog grada Srbije bili su samo Lahor i Nju Delhi.

U gotovo svim delovima Beograda mogla se videti gusta magla, a sajtovi za merenje kvaliteta vazduha siglanizirali su da je vazduh nezdrav usled uvećanog prisustva PM čestica od 2,5.

Beograd, zagađenje

Ipak kvalitet vazduha nije najlošiji u Beogradu

Ipak, Beograd nije najzagađeniji grad u Srbiji, kako mnogi misle. Aplikacija xEco pokazala je da je Beograd jutros u Srbiji bio 17. grad na listi po zagađenju.

Kako je za BIZLife objasnio tvorac te aplikacije, Dejan Lekić iz Nacionalne ekološke asocijacije, ima gradova u kojima je zagadjenje mnogo veće nego u Beogradu, ali se on kao milionski, glavni i najveći grad našao u svetskom monitoringu.

Tako su jutros najlošiji vazduh udisali građani Leksovca, Šapca, Požarevca, Apatina, velikog Gradišta….

Dejan Lekić

A šta sve utiče na ovoliko zagađenje?

Najveći uticaj na zagađenje kaže ima saobraćaj, industrija i termo-energetski sektor, kao i mala ložišta i kotlarnice.

Sva istraživanja pokazala su da oko 40 odsto suspendovanih čestica dolazi iz termoenergetskog sektora, industrije i saobraćaja, a 60 odsto usled „nekog gorenja negde“, odnosno malih ložista i kotlarnica.

Lekić navodi da od 154 opština, neka merenja, što na nacionalnom nivou, što od strane građana postoje u 85 njih, dok za ostale uopšte nemamo podatke o tome kakvog je kvaliteta vazduh.

Šta još zabrinjava?

U mestima gde monitoring postoji, vazduh je u 37 njih u kategoriji veoma loš.

Ističe da budući da dugotrajnije izlaganje ljudi ovakvom vazduhu pravi veće probleme nego kratkorajno od oko sat vremena važno je da postoji pravovremeno i adekvatno informisanje javnosti o tome kako bi posebno osetljive grupe i hronični bolesnici znali da se sklone ili ne izlaze napolje.

Sagovornik navodi i da postoje mnoge zablude, pa tako i da je zagađenje najveće tokom jutra i večeri, a da je ono zapravo „aktuelno“ tokom celog dana bez obzira što je sunčano vreme i smog nije vidljiv.

Ilustrativan je i današnji podatak da je oko podneva monitoring aplikacije xEco pokazao da je na primer, na Novom Beogradu novo zagađujućih čestica bio četiri puta veći od dozvoljenog.

Lekić ukazuje na problem takozvanog „energetskog siromaštva“ i toga da veliki deo populacije u Srbiji ne može da nabavi kvalitetno gorivo te loži bukvalno svašta- od plastičnih flaša, stare odeće, obuće, upotrebljenih motornih ulja…

“To podiže dramatično koncentracije suspendovanih čestica. To su materije koje mogu da dovedu do najgorih bolesti i budu smrtonosne. Ljudi lože otpad, čak, kako sam skoro čuo i železničke pragove, što pogoršava svo zagađenje koje uzrokuju industrija i saobraćaj”, navodi.

Loženje, dim

Ukazuje da smo sa rešavanjem ovakvih problema zakasnili i da svakako rezultati sve i da primenimo neke mere odmah ne mogu biti vidljivi tako brzo.

Šta se može preduzeti?

„Sistemske stvari su ključne. A jedna od njih bi mogla da bude kontrola, odnosno zabrana kamiona i teških vozila u toku dana“, kaže on i dodaje da je takva mera ovih dana primenjena u Nju Delhiju.

Dodao je da problem treba da se rešava takoreći “sa svih strana”, uz subvencije za zamenu ložišta i energetsku efikasnost.

“Mislim da postoji tendencija da se ovaj problem ozbiljno shvati, jasno je svima da se građani sad ozbiljno brinu za svoje zdravlje”, ocenio je.

Jedan od pozitivnih primera u Srbiji je i promena enregenta u toplani u Kragujevcu.

Upitan kako je došlo do toga da se poslednjih godina govori o ovom problemu i da li je ovakvo zagađenje postojalo ranije, on kaže da da je dosta problema akumulirano i nagomilano.

Saobraćaj, čestice

„Imate desetine zgrada gde su radijatori prikljuceni na sistem, odnosno kotlarnicu na mazut, a već imamo rezervoar koji smo punili zagadjenjem od termoenergetskog sektora , zatim visoke zgrade koje utiču na zatvaranje prirodnog toka, zatim tu je i efekat klimatskih promena, sve više je toplih dana i visok vazdušni pritisak…“, navodi.

Na pitanje kada možemo očekivati poboljšanje, Lekić kaže da su ovakvi vremenski uslovi ono što omogućava da zagađeni vazduh ostaje “zalepljen” za tlo, a da bi u dane vikenda kada se očekuje promena vremena i padavine, moglo doći do “rasterivanja” zagađenja.