Bar – kod slavi 50. rođendan: Evo kako je nastao
Bar – kod, pravougaonik koji čine debele i tanke paralelne linije, koji možete da vidite svakom prehrambenom proizvodu, pakovanju, bočici i komadu prtljaga, puni 50 godina. Skoro isto toliko star je i spor čija je to zapravo ideja bila.
Od pronalaska univerzalni kod je postao najrasprostranjeniji alat za praćenje proizvoda širom sveta. Milijarde artikala se skeniraju svakog dana u industrijama od avio-kompanija do apoteka i bioskopa. Tehnologija pokretana laserom koja stoji iza UPC-a je posebno promenila maloprodajnu industriju, omogućavajući velikim prodavnicama, lake povraćaje, globalne zalihe i (nepopularne) samo-odjave.
Uticaj je bio „revolucionaran“, rekao je Neil Saunders, generalni direktor GlobalData. Za prodavce je „efikasnije i isplativije“ da ih koriste i oni nude fleksibilnost u pogledu cena. Sada gotovo da nema proizvoda koji ne koriste bar – kod za identifikaciju.
Poreklo bar – koda
Kao i kod mnogih velikih izuma, poreklo bar – koda je sporno. Njegova industrija mu se u početku protivila i mnogi pripisuju zasluge za njegov konačni uspeh, piše CNN.
Ono što nije sporno je da je u prosperitetnoj eri posle Drugog svetskog rata i usred eksplozije novih potrošačkih proizvoda, Amerikancima muka od čekanja u dugim redovima na blagajni. Sistem za ubrzavanje supermarketa bio je u razvoju još 1940-ih.
Barkod (Pexels)
Bernard Silver i Norman Džozef Vudland, dva diplomirana studenta na Drexel univerzitetu u Filadelfiji, dobili su patent za rani sistem bar – kodova 1952. godine. Vudland je kasnije rekao da je obrazac inspirisan Morzeovom azbukom koju je naučio u izviđačima.
Ali njihov prototip je bio u obliku jabuke, sa linijama raspoređenim u koncentričnim krugovima, što se ponekad pokazalo teškim za čitanje. Bilo je potrebno mnogo vremena da lasersko optičko skeniranje „uhvati korak“ i da bar – kodovi postanu izvodljivo rešenje velikih razmera.
Kompanije za konzerviranje su ga mrzele
U međuvremenu, lanci supermarketa Kroger, Food Fair i Sainsbury’s sa sedištem u Velikoj Britaniji takođe su radili na prototipovima ili projektima, i suočili su se sa otporom. Prodavci prehrambenih proizvoda su se u početku protivili univerzalnom sistemu, a proizvođači konzervi su mrzeli i ideju, kao i potencijalne dodatne troškove, da moraju da obeležavaju svoje proizvode, primetio je Smithsonian Magazine u istoriji bar – koda iz 2015. Brzina i praktičnost tehnologije na kraju su pobedili protivnike.
Ali bar – kod nije praktično primenjen sve do 1960-ih. David J. Kolins, građevinski inženjer u Silvania Electrics laboratoriji, pionir je u načinu skeniranja bar – kodova pomoću bljeskova svetlosti, u početku koristeći bar – kodove za praćenje železničkih vagona označavajući ih šarama šipki u različitim bojama. The Wall Street Journal tvrdi da je on izmislio bar – kod.
Rođendan bar – koda se slavi od 3. aprila 1973. jer je to dan kada je IBM verzija, koju je kreirao stariji inženjer Džordž Lorer, odobrena kao industrijski standard.
On je zaslužan kao dizajner i programer bar – koda, iako se napominje da Laurer nije dobio nikakve naknade.
Početkom leta 1974. prvi proizvod sa bar – kodom išao je preko blagajne Maršovog supermarketa izvan Troja, u Ohaju, označivši početak tehnološke revolucije. Ta prva skenirana stavka bila je vrećica od 10 pakovanja Wrigley’s Juicy Fruit žvakaće gume, od 1,39 dolara.
Godinama kasnije, Smithsonian je postavio repliku žvakaće gume na muzejskoj izložbi o istoriji bar – koda.
Izvor: BIZLife
Foto: Pixabay, Pexels
