Arsić: Realni pad prosečne zarade u 2022.
Na privredu Srbije nepovoljno utiče usporavanje privredne aktivnosti u EU, kao i pogoršanje geopolitičke situacije, pa bi rast u ovoj godini mogao da iznosi oko dva odsto, rekao je urednik Kvartalnog monitora Milojko Arsić.
On je, na prezentaciji te mesečne publikacije na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, rekao da u privredi Srbije, krajem prethodne i početkom ove godine preovlađuju negativni trendovi i da se njena aktivnost usporava, inflacija raste, zaposlenost stagnira, realne zarade opadaju, spoljni deficiti su smanjeni, ali su i dalje visoki.
„Najveći makroekonomski izazov ove godine predstavlja visoka i još uvek rastuća inflacija, koja je na kraju 2022. iznosila 15,1 odsto, da bi u februaru ove godine dostigla 16,1 odsto“, rekao je Arsić.
Dodao je da postoji velika neizvesnost u kom smeru će se privredna kretanja nastaviti u 2023. godini.
Platnobilansna kretanja primetno su, prema njegovim rečima, pogoršana u 2022. godini, tekući deficit je povećan sa 4,2 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) iz 2021. na 6,9 odsto BDP-a, ali u drugoj polovini godine deficit je značajno smanjen.
Glavni trendovi na tržištu rada krajem 2022. bili su, kako je rekao, stagnacija zaposlenosti i nezaposlenosti, uz realni pad prosečne zarade, usled ubrzanja inflacije.
Fiskalna kretanja mogu se, kako je naveo Arsić, u načelu oceniti kao stabilna i pored toga što je u 2022. ostvaren relativno visok budžetski deficit od 3,1 odsto BDP-a.
On je ocenio da su kretanja u svetskoj privredi turbulentna, a prognoze se revidiraju iz meseca u mesec. Inflacija, prema njegovim rečima, opada sporije nego što se očekivalo, pa centralne banke nastavljaju se primenom restriktivne monetarne politike.
Osim nepredvidivih geopolitičkih rizika, koji, kako je naveo, značajno utiču na ekonomiju, tokom marta pojavila se kriza u bankama u SAD i Švajcarskoj, ali je snažna reakcija centralnih banaka i država, za sada, sprečila širenje panike, mada još nije isključena mogućnost ozbiljnije krize u bankarskom sektoru.
Skroman rast Srbije
Srbija je, prema njegovim rečima, u 2022. ostvarila relativno skroman privredni rast od 2,3 odsto, koji je bio niži od rasta zemalja centralne i istočne Evrope, ali i cele EU, a slabiji rezultati su posledica i loše poljoprivredne sezone.
Privredna aktivnost je, kako je naveo, tokom prošle godine značajno usporavala, pa je međugodišnji rast BDP-a u poslednjem kvartalu godine iznosio svega 0,4 odsto.
Na usporavanje privredne aktivnosti utiče, ocenio je, ubrzanje inflacije koja umanjuje realni dohodak stanovništva, a time i privatnu potrošnju. Rast kamtanih stopa, kako je ocenio, smanjuje investicije i privatnu potrošnju.
Inflacija (Pixabay)
Narodna banka Srbije (NBS) je, prema njegovim rečima, tokom prošle i u prvom kvartalu ove godine nastavila sa primenom restriktivne monetarne politike, kroz povećanje referentne kamatne stope i povlačenje likvidnosti REPO operacijima.
„S obzirom na to da je inflacija još visoka opravdano je nastaviti sa primenom restriktivne monetarne politike u toku ove godine. Efikasnost monetarne politike u obaranju inflacije će biti veća ako bude podržana niskim budžetskim deficitom“, rekao je Arsić.
Izvor: Beta
Foto: BIZLife, screenshot
