Lideri Zapadnog Balkana i svetski biznis na `istorijskom susretu` u Londonu
Evropska komisija (EK) pridaje veliki značaj susretu, idućeg ponedeljka u Londonu, premijera Srbije i drugih zemalja Zapadnog Balkana i vodećih ljudi medjunarodnih kompanija i biznisa, s ciljem da se zapadnobalkanski region što bolje sagleda kao celina za poslove i ulaganje kapitala.
U Komisiji u Briselu su, rečeno je agenciji Beta, saglasni s ocenom Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD), koja organizuje ovaj skup, da je to "istorijski susret", jer dosad nije održan takav poslovni i investicioni skup krupnog biznisa s čelnicima Zapadnog Balkana u nameri da se ustanovi šta to region kao jedno tržište nudi za obostrano korisne poslove.
Ova inicijativa EBRD-a deo je nastojanja Evropske komisije da u okviru Zapadnobalkanskog okvira za investicije (WBIF) objedini sredstva Evropske unije i povoljne kredite medjunarodnih finansijskih organizacija za ulaganja na Zapadnom Balkanu i usredsredi ih na provereno bitne infrastrukturne projekte.
Reč je poglavito o insfrastrukturnim projektima transevropske energetske i transportne mreže, što se smatra bitnim za pospešenje trajnijeg privrednog rasta, zapošljavanje i trgovinu.
Prema najavama EBRD-a, takodje se smatra da bi investicije mogle da idu i u preradjivački sektor u ravni regiona.
Ta sredstva bi, uverena je i EK, delom morala biti usmerena i na poduhvate koji vode bržem obnavljanju proizvodnje i otvaranja radnih mesta u malim i srednjim preduzeća u Srbiji i drugim zemljama regiona, uključujući Hrvatsku.
Evropska komisija, EBRD i druge svetske finansijske organizacije smatraju da se tržište Zapadnog Balkana mora što više objediniti da bi postalo privlačno za ulaganja i isplativo za krupnije poslove.
Komisija u Briselu će iz sredstava podrške za potencijalne kandidate i kandidate za članstvo na Zapadnom Balkanu izdvojiti oko milijardu evra bespovratne pomoći. Medjunarodne finansijske organizacije u sklopu Okvira za investicije su dosad godišnje davale preko četiri milijarde evra za projekte energije, transporta, socijalnog i privatnog sektora, prirodnu sredinu i razvitak malih i srednjih preduzeća.
Sada se ulažu napori da se uz ta sredstva EK i medjunarodnih organizacija privuče i desetak milijardi evra privatnog kapitala.
Premijeri Srbije, Albanije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Hrvatske, Makedonije i Kosova će u Londonu s odgovornim zvaničnicima EBRD-a, Evropske komisije i čelnika medjunarodnih kompanije i biznisa u Gimnih formatu, a to znači u slobodnoj razmeni mišljenja bez obavezujućih zaključaka, moći da predoče kakve komparativne prednosti za ulaganja i poslove nude njihove zemlje i region kao celina, gde već dobro deluje zona slobodne trgovine CEFTA.
Medjunarodne finansijske organizacije su za projekte 2013-2014. godine obećale preko 30 milijardi evra u Srednjoj i Istočnoj Evropi, a EBRD je prošle godine za projekte na Zapadnom Balkanu, uključujući Hrvatsku, izdvojila preko milijardu i dvesta miliona evra.
Londonska banka navodi da je cilj da se zapadnobalkanskim zemljama pomogne da prebrode finansijsku krizu koja ih je teško pogodila, a ukazuje i na činjenicu da je region posle više godina stagnacije ili pada proizvodnje, u 2013. u proseku imao rast od dva odsto.
EBRD ističe da Zapadni Balkan ima šta da ponudi investitorima i medjunarodnom biznisu, jer je tamo tle plodno za poljoprivrednu proizvodnju, odredjena prirodna bogatstva, a te zemlje imaju i snažnu industrijsku tradiciju, preduzetnike koji su u prošlosti dokazali svoju umešnost, kao i solidno obučenu radnu snagu.
