EU: Postignut dogovor o nadzoru banaka i odobren budžet za 2013.
Evropski parlament je dao konačno odobrenje za budžet Evropske unije za 2013, vredan blizu 133 milijarde evra (172 milijarde dolara), otklonivši time deo neizvesnosti oko budućeg finansiranja tog 27-očlanog bloka posle neuspelih pregovora o dugoročnoj potrošnji za period 2014-2020.
„Uspeli smo da izbegnemo budžetsku krizu povrh ekonomske krize“, ukazao je švedski član Evropskog parlamenta Goran Farm.
Glasanje u Evropskom parlamentu u Strazburu donekle je razjasnilo finansiranje EU bar u idućoj godini i otklonilo pretnju da pojedini programi, kao što je program „Erasmus“ za razmenu studenata, ostanu bez novca.
Ostala je, međutim, neizvesnost oko dugoročnog budžeta EU. Lideri tog bloka nisu prošlog meseca uspeli da postignu kompromis o predlogu budžeta za 2014-2020. od oko hiljadu milijardi evra.
Prema sporazumu za 2013, potrošnja EU u idućoj godini biće ograničena na najviše 132,84 milijarde evra, što predstavlja povećanje od 2,9 odsto u odnosu na prvobitni budžet za ovu godinu. To povećanje je samo nešto malo veće od rasta inflacije u EU, prenela je agencija Reuters.
Parlament je takođe odblokirao dodatnu potrošnju od šest milijardi evra u ovoj godini. Ta suma je namenjena programima za istraživanje, obrazovanje i zapošljavanje, što znači da će ukupni budžetski izdaci za 2012. dostići rekordnih 135 milijardi evra.
Oko tri četvrtine godišnjeg budžeta EU troši se na poljoprivredne subvencije i finansiranje izgradnje novih autoputeva, mostova i na druge javne infrastrukturne projekte u siromašnijim istočnim i južnim članicama.
Lideri EU će održati nove pregovore, možda u februaru, u nastojanju da dogovore dugoročni budžet tog bloka.
Ministri finansija Evropske unije postigli su i sporazum o jedinstvenom nadzoru banaka u evrozoni, koji se smatra ključnim u procesu oduzimanja finansijskih ovlašćenja od pojedinačnih članica EU.
Političkim sporazumom, koji tek treba da odobri parlament, Evropska centralna banka (ECB) postaje nadzorni organ za banke u 17 zemalja EU koje koriste evro i svaku drugu zemlju u Uniji, koja se pridruži monetarlnoj uniji.
ECB time dobija velika ovlašćenja, a sporazum otvara put za direktnu pomoć evropskog fonda bankama – što se smatra suštinski važnim za pomoć Evropi da se izvuče iz trogodišnje dužničke krize.
Prema sporazumu, banke sa više od 30 milijard evra aktive, odnosno one koje predstavljaju 20 odsto bruto domaćeg proizvoda svojih nacionalnih ekonomija, biće stavljene pod direktan nadzor ECB, koja može da odluči i da uvede nadzor nad bilo kojom drugom bankom.
Sporazum daje ECB široka ovlašćenja, uključujući ovlašćenja da dodeli ili oduzme dozvole bankama, istražuje institucije i finansijski sankcioniše banke koje ne poštuju propise.
Nadzorni organ počeće rad u martu iduće godine i postepeno će povećavati ovlašćenja do potpune operativnosti godinu dana kasnije.
