Setva pri kraju, pšenica na 550.000 hektara
Jesenja setva u Srbiji privodi se kraju, a procene su da će površine po pšenicom premašiti 550.000 hektara i možda čak približiti cifri od 600.000 hektara (ha), izjavio je savetnik u Privrednoj komori Srbije Milan Prostran.
Ove godine vlada veliko interesovanje ratara za setvu pšenice, a u optimalnom roku nismo skoro zasejali ovoliko površina – od 60 do 70 odsto, kazao je Prostran, napominjući da je setva počela nešto ranije nego prethodnih godina.
Prostran je objasnio da je prošlih godina bilo obrnuto – svega 30 do 40 odsto pšenice sejano je u optimalnom roku, a preostali deo u novembru.
„Vreme je poljoprivrednicima išlo na ruku vreme… pšenica izuzetno dobro izgleda, nismo skoro videli više zelenih polja u ovo doba godine“, naglasio je Prostran.
Prostran je povodom povećanje površina pod pšenicom rekao da su domaći proizvođači shvatili da „u uslovima kada nemate dovoljno novca, a ulazite u proleće sa mnogo rizika i klimatskih i novčanih, onda idete prema onoj kulturi koja ima najmanje rizika i za koju treba najmanje novca“.
„Važan argument je i da je cena pšenice još uvek vrlo dobra i može dati dobar profit“, ukazao je Prostran.
Po savetniku u PKS tražnja za tom žitaricom postaje sve veća, pa „možemo da budemo dobri izvoznici, kao što smo i počeli da već bivamo“.
„Ne moramo da jurimo velika tržišta, možemo sve da prodamo u okruženju“, kazao je Prostran, koji zagovara izvoz milion tona pšenice i ako „ne sledeće, onda u naredne dve, tri godine 300 do 500 miliona dolara od izvoza (pšenice)“.
Prostran je ukazao i da je pšenica kultura koja će Srbiji i ove godine ublažiti problem deficita stočne hrane, pošto se u godinama kada ne rodi kukuruz, troši 250.000 tona pšenice za ishranu stoke, posebno u centralnoj Srbiji.
Prostran je podsetio i da se Srbiji postižu skromni prinosi pšenice na nivou 1970-ih, koji iznose 3,5 do četiri tone po ha, mada je pet tona u proseku bilo „na dohvat ruke“ 1990-tih.
Savetnik PKS je objasnio da se prinosi veoma jednostavno mogu povećati, pod uslovom da zemljište bude dobro pripremljeno, upotrebi kvalitetno sortno seme i koriste mineralna đubriva.
„Mi smo zaboravili šta su kompleksna mineralna đubriva…Srbija je trošila 900.000 tona u jesen kompleksnih NPK đubriva u raznim kombinacijama, a danas je to ne više od 200.000 tona, možda čak i manje“, upozorio je Prostran.
Prostran je dodao da je Srbija nekada godišnje trošila ukupno 1,5 miliona tona đubriva, a sada je to spalo na 600.000 tona.
U jesen 2011. je pšenica u Srbiji zasejana na rekordno malim površinama – 482.000 hektara, a eksperti su i ranije poručivali da bi u zemlji morala da bude stabilizovana proizvodnja hlebnog žita na 500.000 do 600.000 ha.
