O godišnjem izveštaju EK o napretku Zapadnog Balkana u procesu pristupanja EU
Da li ste pročitali godišnje izveštaje Evropske komisije o napretku Zapadnog Balkana u procesu pristupanja EU?
U Srbiji je najviše pažnje dobio novi strateški dokument Evropske unije u vezi sa proširenjem koji koristi ne posebno diplomatski izraz imajući u vidu različite stavove članica EU o tzv. „teritorijalnom integritetu Kosova“. Istovremeno ekonomski deo Izveštaja o napretku Srbije u procesu pristupanja EU nije posebno široko raspravljan a zaključak je da je ovde Evropska komisija više diplomatski objasnila da su ekonomske reforme stagnirale u protekloj godini i čak nazadovale kada je u pitanju Zakon o Narodnoj banci Srbije.
A šta se dešava u regionu?
Po mišljenju Evropske komisije, BiH nije ostvarila napredak ni u jednoj od oblasti koje su u prethodnom izveštaju bile označene kao problematične. Reforme su odlagane, zbog nedostatka političkog konsenzusa u zemlji, zbog čega je osnovna poruka izveštaja Evropske komisije da je neophodno da BiH počne da sprovodi reforme a ne da o njima samo govori.
Imajući u vidu da je Crna Gora zvanično otpočela pregovore, naglašeno je da će nastavak pregovora, u vidu otvaranja poglavlja 23 i 24, biti moguć tek kada se ustanovi da je Crna Gora ostvarila napredak u borbi protiv organizovanog kriminala i korupcije.
Evropska komisija dala je preporuku da Albanija dobije zvanični status kandidata za članstvo u Evropskoj uniji, pod uslovom da dođe do nastavka reformi u ključnim oblastima. EK je utvrdila da je Albanija ostvarila napredak kada su u pitanju oblasti označene kao problematične u izveštaju iz 2010. godine. U ovogodišnjem izveštaju naglašeno je da Albanija mora ostvariti napredak u borbi protiv korupcije i reformi pravosuđa i javne uprave. Ocenjeno je i da će Albaniji biti odobren status kandidata nakon parlamentarnih izbora 2013. godine, ukoliko ti izbori budu održani u skladu sa demokratskim načelima.
Kada je Hrvatska završila pregovore o pristupanju Evropskoj uniji u junu 2011. godine, ušla je u fazu nadzora koji osigurava nastavak sprovođenja ključnih reformi. Evopska komisija je utvrdila da Hrvatska ostvaruje dobar napredak u usvajanju i sprovođenju evropskih propisa, ali navodi i dodatne zadatake koje Hrvatska mora da ispuni pre pristupanja Evropskoj uniji, a koji će biti analizirani i ocenjeni u poslednjem izveštaju na proleće 2013. Okončanje procesa privatizacije, povećanje efikasnosti sudstva i javne uprave, borba protiv korupcije i unapređenje upravljanja graničnim prelazima samo su neki od zadataka koje Hrvatska mora da ispuni pre zvaničnog pristupanja Evropskoj uniji. Zanimljivo je da se problem povratka izbeglica i druga pitanja srpske manjine smatra rešenim uspostavljenim regionalnim sporazumima i napominje da napredak zavisi od sredstava.
U izveštaju se navodi da Kosovo*, iako nepriznato kao suverena država od strane svih zemalja članica Evropske unije, može da zaključi Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, nakon usvajanja određenih ključnih mera od strane vlade.
