Šta je to „digitalni evro“ i zašto ga se banke plaše?
Zvuči kao nešto iz budućnosti, ali je zapravo veoma blizu. Evropa se sprema za svoju najveću finansijsku revoluciju od uvođenja papirnog evra. Dok mi svakodnevno koristimo kartice i aplikacije, iza kulisa se vodi ozbiljna bitka za „digitalni suverenitet“.
Šta je zapravo digitalni evro?
Najlakše ga je zamisliti kao digitalni keš. To nije kriptovaluta (poput Bitkoina) čija vrednost skače i pada, niti je to običan novac na vašem bankovnom računu.
Kod obične kartice, vaš novac „leži“ u komercijalnoj banci. Kod digitalnog evra, taj novac je direktno kod Evropske centralne banke (ECB).
To je zakonsko sredstvo plaćanja koje će biti sigurno, besplatno za osnovnu upotrebu i dostupno svima u evrozoni, pa čak i onima koji nemaju bankovni račun.
Zašto ga Evropa toliko želi?
Razlog je jednostavan: zavisnost. Trenutno, čak 6 od 10 digitalnih transakcija u Evropi ide preko američkih giganata kao što su Visa, Mastercard ili PayPal. Brisel želi svoju „kartu“ u toj igri. U eri trgovinskih ratova i sankcija, Evropa ne želi da joj platni sistem zavisi od kompanija van njenog kontinenta.
Foto: Freepik/pvproductions
Digitalni evro je njihov način da kažu: „Možemo mi to i sami.“
Put do digitalnog novčića nije baš kratak, ali su rokovi postavljeni:
- 2026. godina: ECB će pozvati pružaoce platnih usluga da se prijave za učešće.
- Druga polovina 2027. godine: Planiran je veliki pilot projekat (testna faza) koji će trajati godinu dana.
- Zakonodavne kočnice: Trenutno se u Evropskom parlamentu vodi prava bitka. Bankarski lobiji se plaše da će ljudi povući sav novac sa običnih računa i prebaciti ga u „digitalne novčanike“ centralne banke, što bi moglo da uzdrma komercijalne banke. Zbog toga će verovatno postojati limit koliko digitalnih evra jedan građanin može da poseduje (pominje se oko 3.000 evra).
Kako će to uticati na Srbiju?
Iako nismo deo evrozone, digitalni evro će se itekako osetiti i kod nas, iz nekoliko razloga:
- Lakša plaćanja sa EU: S obzirom na to da je EU naš najveći spoljnotrgovinski partner, uvođenje digitalnog evra će verovatno ubrzati i pojeftiniti prekogranične transakcije.
- Prisustvo evropskih banaka: Većina banaka koje posluju u Srbiji su ćerke-firme velikih evropskih grupacija. One će morati da prilagode svoje sisteme novom standardu, što će neminovno dovesti do modernizacije i našeg tržišta.
- Pritisak na dinar: Ako digitalni evro postane suviše praktičan, biće zanimljivo videti kako će Narodna banka Srbije (NBS) odgovoriti. NBS već godinama radi na razvoju sopstvenih sistema (poput IPS sistema za instant plaćanja), pa bi digitalni evro mogao da ubrza i ideju o digitalnom dinaru.
Da li će kartice otići u penziju?
Ne još. Stručnjaci predviđaju hibridni model. Aplikacije poput novog evropskog novčanika Wero će verovatno upravljati domaćim plaćanjima, Visa i Mastercard će ostati za međunarodna putovanja van Evrope, dok će digitalni evro služiti kao sigurna, državna alternativa koju niko ne može da vam „ugasi“.
Digitalni evro je pokušaj Evrope da povrati kontrolu nad sopstvenim novcem. Za nas u Srbiji, to je jasan signal da će keš u fizičkom obliku nastaviti da gubi bitku, a digitalni novčanici postati centralno mesto našeg finansijskog života.
Saznajte sve o dešavanjima u biznisu, budite u toku sa lifestyle temama. PRIJAVITE SE NA NAŠ NEWSLETTER
Izvor: BIZLife/K. J.
Foto: Unsplash, Freepik
