Mračna istorija zvaničnog doma Deda Mraza: Kako je Rovaniemi iz pepela stvorio božićnu bajku
Danas se Rovaniemi u Finskoj doživljava kao jedno od najčarobnijih mesta u Evropi. Zvanični „dom Deda Mraza“, selo koje svake godine poseti više od milion turista, destinacija na kojoj se Božić slavi tokom cele godine. Ipak, iza ove razgledničke idile krije se priča o ratu, razaranju i gotovo potpunom nestanku jednog grada – priča koju retko ko povezuje sa Deda Mrazom.
Jer Rovaniemi nije oduvek bio božićna bajka. Naprotiv. To je grad koji je skoro nestao sa mape Evrope
Tokom Drugog svetskog rata, sever Finske postao je poprište sukoba poznatog kao Laplandski rat (1944–1945), u kojem su se finske snage sukobile sa nemačkom vojskom. Povlačeći se ka Norveškoj, nemačke trupe primenile su politiku „spržene zemlje“ – sistematski uništavajući sve iza sebe kako neprijatelj ne bi mogao da koristi infrastrukturu.
Rovaniemi je u tom procesu gotovo u potpunosti uništen. Procene govore da je više od 90 odsto grada sravnjeno sa zemljom, kuće, putevi, mostovi, škole i javne zgrade nestali su u plamenu. Stanovništvo je evakuisano, a nekadašnji regionalni centar pretvoren je u ruševine.
Nakon rata, Rovaniemi je bio simbol devastacije, siromaštva i teške obnove u jednom od najsurovijih klimatskih područja Evrope.
Ponovno rađanje – i neočekivana ideja
U poratnim godinama, grad je morao da se izgradi iz temelja. Urbanistički plan poveren je slavnom finskom arhitekti Alvaru Altu, koji je osmislio novi Rovaniemi u obliku rogova irvasa – simbolično i funkcionalno rešenje koje je kasnije dodatno učvrstilo vezu grada sa laponskom tradicijom.
Ali prava transformacija dogodila se 1950. godine, kada je Rovaniemi posetila Elenor Ruzvelt, bivša prva dama SAD. U njenu čast izgrađena je mala drvena koliba na Arktičkom krugu – događaj koji će se kasnije pokazati kao ključni trenutak u stvaranju božićnog mita.
Tokom decenija koje su usledile, grad je počeo da gradi potpuno novi identitet: Rovaniemi kao zvanični dom Deda Mraza.
Od ratne ruševine do globalnog brenda
Ideja je bila jednostavna, ali genijalna – iskoristiti geografsku poziciju na Arktičkom krugu, laponsku tradiciju, irvase i snežni pejzaž kako bi se stvorila univerzalna, pozitivna priča. Deda Mraz, kao globalni simbol dobrote, poklona i nade, postao je savršen narativ za grad koji je nekada bio simbol razaranja.
Tokom 1980-ih i 1990-ih godina, Rovaniemi je sistematski razvijao turističku infrastrukturu: Santa Claus Village, pošta Deda Mraza, susreti sa irvasima, arktičke ture, severna svetlost i zimski doživljaji. Sve je pažljivo brendirano – ali bez gubljenja autentičnosti Laplanda.
Danas je Rovaniemi jedan od najuspešnijih primera place brandinga u Evropi. Grad koji je odlučio da ga pamte po radosti, a ne po ratu
Ono što ovu priču čini posebnom jeste činjenica da Rovaniemi nikada nije negirao svoju prošlost. Naprotiv – ratna istorija i dalje je prisutna u muzejima, arhivama i kolektivnom sećanju. Ali grad je svesno odlučio da svetu ponudi drugačiju sliku: sliku radosti, topline i nade.
Upravo zato, iza svake božićne fotografije iz Rovanijemija stoji snažna poruka – da čak i mesta koja su nekada bila potpuno uništena mogu da se ponovo izgrade, i to na način koji inspiriše ceo svet.
Možda je zato priča o Deda Mrazu baš ovde pronašla svoj dom.
Saznajte sve o dešavanjima u biznisu, budite u toku sa lifestyle temama. PRIJAVITE SE NA NAŠ NEWSLETTER.
Izvor: BIZLife
Foto: Facebook/elizavetalarionova
