„Kuća Guinness“: Istorija, intrige i mitovi iza nove Netfliksove serije
Netfliksova drama „Kuća Guinness“ (House of Guinness) spaja istinu i fikciju u priči o jednoj od najmoćnijih pivarskih dinastija XIX veka. Radnja počinje 1868. godine, kada braća i sestra nasleđuju čuvenu pivaru Guinness u Dablinu, u vreme dubokih političkih i verskih podela u Irskoj.
Porodica se bori za očuvanje moći i čuvanje tajni koje bi mogle srušiti sve što su stekli.
Koliko ima istine u ovoj seriji?
Iako je „inspirisana istinitim događajima“ i prikazuje stvarne ličnosti, veliki deo radnje je izmišljen ili dramaturški nadograđen. Već prva scena, nasilni protesti ispred pivare na dan sahrane Benjamina Leeja Guinnessa 27. maja 1868, nema istorijske dokaze. Slično je i sa mnogim zapletima kroz osam epizoda, prenosi Index.
Osnivač Artur Guinness otvorio je pivaru na lokaciji St James’s Gate još 1759. godine. Do sredine XIX veka, pod vođstvom unuka Benjamina Leeja, Guinness je postao industrijski gigant i najveća pivara u Irskoj, zapošljavajući hiljade radnika, uglavnom katolika. Porodica je bila poznata i po dobrotvornom radu, uključujući obnovu katedrale Svetog Patrika.
Likovi i njihove stvarne sudbine
Serija prati četvoro dece Benjamina Leeja Guinnessa:
Artur Edvard Guinness – najstariji sin, školovan na Etonu i Trinity Collegeu, prikazan kao aristokrata sa prefinjenim ukusom. U stvarnosti je kupovao ogromna imanja po Irskoj i bio inspiracija Džejmsu Džojsu za „Uliksa“.
Benjamin Guinness mlađi – u seriji „crna ovca“ porodice; u stvarnosti kapetan Konjičke garde.
Edvard Guinness, grof od Iveagha – najuspešniji preduzetnik iz porodice; izveo je kompaniju na Londonsku berzu 1886. godine i važio za najbogatijeg čoveka u Irskoj.
Anne Plunket Guinness – najstarija i jedina ćerka, poznata po dobrotvornom radu; umrla je mlada od teške bolesti.
Serija nagoveštava porodične sukobe i navodno razbaštinjivanje, ali za to nema dokaza. U stvarnosti, sva deca su nasledila imanja i novac, ali su sinovi koji su napustili posao u pivari mogli da povuku samo mali deo kapitala.
Fikcija i simbolika
Mnogi elementi su izmišljeni: lik predradnika Seana Raffertyja (James Norton) ili rođaka Byrona Hedgesa koji tajno finansira Fenijance. Međutim, istina je da je Guinness bio progresivan poslodavac, radnicima su nudili penzije i plaćene odmore, pa se u Dablinu govorilo: „Guinnessov čovek znači novac, živ ili mrtav“.
Foto: Unsplash
Serija prikazuje i fenijanske zaverenike, Veliku glad i sukob bogatih protestantskih industrijalaca i siromašnih katoličkih seljaka – sve realne istorijske okolnosti, ali u dramatizovanom obliku.
Kontroverze i zanimljivosti
Artur Guinness je zaista izabran u parlament 1868, ali mu je mandat poništen zbog podmićivanja od strane izbornog agenta.
Serija ga prikazuje kao homoseksualca; za to nema čvrstih dokaza, u stvarnosti se oženio i brak je navodno bio srećan.
Harfa na Guinnessovom logotipu potiče iz 1862. i vezana je za irskog kralja Briana Borua. Kada je Irska postala nezavisna, morala je da obrne smer harfe na državnom amblemu da ne bi kršila zaštitni znak pivare.
„Kuća Guinness“ nije dokumentarac već istorijska drama koja vešto kombinuje činjenice i fikciju, oslanjajući se na fascinantnu istoriju porodice čije je ime postalo sinonim za irsko pivo i društveni uticaj. Ljubiteljima istorijskih saga i porodičnih intriga ovo će biti prava poslastica.
Saznajte sve o dešavanjima u biznisu, budite u toku sa lifestyle temama. PRIJAVITE SE NA NAŠ NEWSLETTER
Izvor: BIZLife/K. J.
Foto: Unsplash
