Zašto u Japanu nema kanti za smeće, a ulice su besprekorno čiste?
Užurbane ulice, gužve, hiljade ljudi koji jure na posao, sa posla, na sastanke… A okolo, ni jedne kante za smeće, ali ni jednog papirića na podu. Kako je to moguće?
Govoreći o zemlji čistoće, mislimo na Japan, državu u kojoj klasične kante za otpad na javnim površinama gotovo da ne postoje, a ipak je jedna od najurednijih na svetu. Na ulicama Japana gotovo je nemoguće videti bačen otpad. Zašto je to tako? Odgovor se krije u događaju iz prošlosti, ali i u osećaju lične odgovornosti koji u toj kulturi vlada.
„Moje smeće je moja briga“
Ako stanovnik Tokija na ulici popije kafu za poneti, zgužvanu čašu će poneti sa sobom, u torbi ili džepu i baca je tek kada stigne kući ili u kancelariju. Isto važi i za papir od užine: oni veruju da je to njihova odgovornost. Iako nemaju kante na svakom koraku, otpad se ne ostavlja po ulicama, parkovima i javnim površinama.
Foto: Unsplash/Getty
Zanimljivo je da i mnogi turisti, iako dolaze iz zemalja s potpuno drugačijim navikama, često prihvate ovaj običaj dok su u Japanu. Prema istraživanju Japanske turističke organizacije, posetioci su čak naveli nedostatak kanti za smeće kao jedan od najvećih izazova tokom boravka. Neke destinacije, poput grada i parka Nara, doma za više od 1.400 jelena, imaju problem sa otpadom koji ostavljaju manje disciplinovani turisti.
Kako je sve počelo – atentat iz 1995. godine
Do devedesetih godina kante su u Japanu bile uobičajene kao i svuda. Međutim, nakon terorističkog napada u tokijskom metrou 1995. godine, u kojem je eksplozivna naprava bila sakrivena u kantu za otpad, vlasti su iz predostrožnosti uklonile većinu javnih kanti, naročito na železničkim stanicama i prometnim punktovima.
Ako ne popiješ „čašicu“ sa šefom u gadnom si sosu: Evo šta je „nomikai“
Japanci su ovu meru prihvatili i ona je vremenom postala nova društvena norma. Pošto je život bez javnih kanti funkcionisao, kante nikada nisu vraćene na stara mesta. Stanovnici su jednostavno usvojili stav da je otpad koji proizvedu, njihova lična odgovornost, prenosi CNN.
Lična odgovornost i briga za zajednički prostor
Ovaj sistem uspeo je zahvaljujući japanskoj kulturi koja naglašava odgovornost pojedinca i poštovanje zajedničkog prostora. Ako kupe piće u prodavnici, ambalažu će baciti u reciklažni kontejner na ulazu ili je odnose kući i bacaju u svoj kućni otpad. Pravilo je jasno: ko napravi otpad – taj ga se i rešava.
Foto: Unspalsh
Dok se u mnogim državama ljudi još uvek muče sa osnovnim razdvajanjem otpada, Japan ima izuzetno detaljan i efikasan sistem reciklaže. U pojedinim gradovima otpad se odvaja u čak deset različitih kategorija – plastika, papir, aluminijum, pa čak i staklo po bojama. Raspored odvoza otpada razlikuje se od kvarta do kvarta, a postoje i kazne za nepoštovanje pravila. Ipak, većina stanovnika mnogo više od kazne brine o osudi suseda i društva.
Red, disciplina i poštovanje zajedničkog prostora duboko su ukorenjeni u japanskom društvu. Svi smo videli prizore japanskih navijača koji posle utakmica sami čiste tribine. Za njih čistoća i održavanje nisu posao „nekog drugog“, već zadatak čitavog društva. Ne treba im institucija koja će ih naterati, oni sami održavaju prostor u kojem žive čistim i prijatnim.
Saznajte sve o dešavanjima u biznisu, budite u toku sa lifestyle temama. PRIJAVITE SE NA NAŠ NEWSLETTER.
Izvor: BIZLife/K. J.
Foto: Unsplash
