• Kako biste definisali održivu gradnju i koje ključne aspekte ona podrazumeva?

Zelena (održiva) gradnja predstavlja holistički pristup koji podrazumeva transformaciju načina na koji danas gradimo i vodi ka tome da na zgradu i njen uticaj gledamo kroz njen čitav životni vek. Održiva gradnja je ona gradnja gde izgrađena sredina ima najmanji mogući negativan uticaj na životnu sredinu i na klimu. Na potrebu za ovakvim pristupom navode statistički podaci, počev od predviđanja povećanja globalne populacije i nagle urbanizacije, a time i potrebe za energijom i vodom, zatim emisija koje će iz toga proizići ako nešto ne promenimo, uz nedostatak prirodnih resursa kao osnove za materijale i proizvode kojima gradimo. Zato su aspekti na koje održiva gradnja stavlja akcenat upravo ušteda energije, smanjenje pomenutih GHG emisija, optimizacija prirodnih resursa kroz uvođenje cirkularnosti u svim formama, briga o pijaćoj vodi – što tokom same gradnje, što kasnije u fazi eksploatacije, kao i očuvanje biodiverziteta.

Ako gledamo samo iz ugla prirodnih resursa, planeta više ne uspeva da se regeneriše i prosta kalkulacija onoga koliko trošimo, uz pomenuta predviđanja, ukazuje na to da, ako ovako nastavimo, 2050. će nam trebati dve planete. Dakle, neophodna je ta promena načina na koji se gradi u pogledu očuvanja prirodnih materijala, da se oni zamene gde god je to i kako god je moguće, bilo recikliranim proizvodima, bilo njihovom reupotrebom. Tačnije, implementacija cirkularnog pristupa je neophodnost i neminovnost.

Prva ključna stvar, od koje je kod nas sve i počelo, pre 15 godina, jeste energetska efikasnost u sektoru. Nažalost, ta efikasnost još uvek ostaje aktuelna, i to ne samo kod nas. Pre svega, razlog za to je postojeći građevinski fond, koji je prilično star i energetski neefikasan i kojem je neophodna rekonstrukcija. Ta energetska efikasnost ne podrazumeva samo da imamo dovoljnu termiku na envelopi zgrade, već energetsku efikasnost i u pogledu porekla – prioritet se daje obnovljivim izvorima, kao i smanjenju emisija u celokupnom životnom ciklusu objekta, uključujući i fazu proizvodnje građevinskog materijala. Sledeći nivo o kome održiva gradnja vodi računa jeste dekarbonizacija građevinskog sektora – kako u eksploatacionoj fazi tako i u pogledu ugrađenih materijala.

Poredeći se sa drugima, manje ili više kaskamo u ovim promenama, ali neminovno je da na njima moramo da radimo, da se prilagodimo, kako bi i ovaj, ekonomski bitan, ali u ovom momentu negativno uticajan sektor doprineo održivom razvoju – u skladu sa planovima države i radi sopstvene budućnosti.

A vertical shot of a futuristic building with natural decorations on its facade

• Gde se najviše gradi „zeleno” i u kojim sektorima?

U celom svetu se gradi „zeleno”, a to je, kako popularno volimo da kažemo, kod razvijenih zemalja evidentno. Zelena sertifikacija je rasprostranjena svuda u svetu i u stalnom je rastu. Počelo je u okviru komercijalnog sektora, ali se širilo i na industriju, a primetan je rast i u stambenom i u infrastrukturnom delu sektora. Moram da pomenem da ima i retkih, ako se može reći, osvešćenih investitora koji već grade „zeleno” bez potrebe da to dokazuju sertifikacijom. Za sada je sertifikacija neka forma dokaza „zelenog” i održivog, koja se ukazala kao potvrda savesnog i prema zajednici odgovornog stava, bilo zbog benefita koji sa njom idu kao ekonomskim motivom ili zbog neke druge motivacije, poput zelenog finansiranja, marketinga.

Ova tendencija ne zaobilazi ni naše tržište i u stalnom je usponu. Ono što želim da istaknem kao ključno jeste da održiva gradnja podrazumeva da se gleda čitav životni ciklus jedne zgrade, ne samo da se ona projektuje i izgradi već i na koji način će se ona eksploatisati, održavati, kako će se njome upravljati, jer su tu i najveći benefiti takve gradnje, kao i sam kraj životnog ciklusa, kada dođe do dekonstrukcije i kada otpad treba u održivom smislu da se prepozna kao nov materijal za gradnju.

Evidentno je da je komercijalni sektor našeg tržišta prepoznao benefite zelene gradnje i otuda je najviše i implementira – pre svega što poslovne prostore izdaju stranim kompanijama u čijim se matičnim kućama to podrazumeva; ESG ciljevi podržavaju boravak u zeleno sertifikovanom prostoru. Sa druge strane, u stambenom sektoru se održiva gradnja tek u naznakama primenjuje, jer investitor koji ulaže u objekat i odmah ga prodaje, sasvim logično, želi što manje da uloži, a što više da dobije. Tu je ekonomski momenat u pogledu inicijalnih investicija presudan. Sa druge strane, ta filozofija ne važi kod onih koji rentiraju prostor ili ga prodaju u komercijalne svrhe.

• Koliko je održiva gradnja zastupljena u Srbiji u odnosu na evropske zemlje? Da li beležimo napredak ili je tržište i dalje u ranoj fazi razvoja?

Kao što smo već pomenuli, najviše se gradi „zeleno” u komercijalnom sektoru, u individualnom ili stambenom sektoru to je tek u začetku. Takođe, sve češće se ide na dodatnu „zelenu” dogradnju u kasnijim fazama, kada objekat već postoji, uvođenjem solarnih panela ili pametnih sistema za upravljanje i optimizaciju, gradnjom zelenih krovova, pa i urbanih bašta. Time se posebna pažnja posvećuje biodiverzitetu, koji je, takođe, jedan od ključnih načela zelene gradnje – od očuvanja autohtonih vrsta i uvođenja sistema za kompostiranje, do svih elemenata koji mogu doprineti ozelenjavanju objekta i unapređenju njegove održivosti.

Naravno da nismo u ravni sa ostatkom ekonomski razvijenijeg dela sveta i Evrope, ali nismo ni jedini. Ni sama Evropa ne stoji najbolje, pogotovu u delu koji predstoji kada je u pitanju neminovna rekonstrukcija – obnova prestarog građevinskog fonda, i to najviše u delu koji se odnosi na energetsku efikasnost. A kako se to meri? Najviše se potvrda „zelenog” dešava kroz sertifikaciju, što je u ovom momentu parametar, tj. potvrda da neko ide ka zeleno okarakterisanoj gradnji. Što više idemo severnije Evropom, to je veći nivo sertifikacija, dok se ostatak Evrope trudi da prati te tokove. Srbija, definitivno, nije u ranoj fazi zelene gradnje, 2013. smo imali prvu zvanično sertifikovanu zgradu u Srbiji, od tada postoji kontinuirani rast, ne mogu da kažem da je baš geometrijska progresija, ali sertifikovanih zgrada je sve više. Rezultati se, pre svega, mere kroz benefite koji su za one koji grade „zeleno” sigurno motiv da svaku novu zgradu unapređuju zelenim aspektima i potvrdom u vidu sertifikacije.

• Koji su najveći izazovi sa kojima se suočavaju investitori koji žele da grade prema principima održive gradnje u Srbiji?

Mislim da nema izazova u pravom smislu te reči, već da je to više na nivou ekonomije u pogledu inicijalnih investicija i društvene svesti i odgovornosti. Struka postoji, znanje postoji, regulativa – isto tako – postoji, čak i podržava u finansijskom delu one koji teže zelenoj sertifikaciji; podržava zelenu gradnju, svakako. Regulativa se opredelila – u januaru sledeće godine stupa na snagu da će oni koji idu na zelenu sertifikaciju imati povrat od 10 odsto takse za gradsko građevinsko zemljište, što je vid podrške, ali i obaveza za one koji grade velike objekte, koji će za svoj životni vek imati i najveći uticaj na životnu sredinu. Vraćajući se na temu resursa i cirkularne ekonomije, jedan od budućih izazova za njih može biti pronalazak recikliranog materijala koji će se koristiti u gradnji, dok je u ovom momentu to, svakako, pitanje građevinskog otpada i problema sa kojim se suočavaju.

Outdoors, garden, arbour and porch | HD photo by chuttersnap

• Da li se u Srbiji prepoznaje isplativost održive gradnje? Imate li primere projekata koji su ostvarili uštede kroz primenu održivih rešenja?

Isplativost održivosti je u fazi upotrebe u ekonomskom smislu najefektnija, jer imati zgradu koja optimizuje tu fazu potvrđeno manje košta. Čim optimizujete potrošnju u bilo kom segmentu, vama su smanjeni i ekonomski parametri, cene, emisije, smanjena je potreba za energijom i sve se jedno na drugo nadovezuje. Da ne ističemo da sada koristimo pijaću vodu u izobilju, ali već sutra i ona će morati biti optimizovana. To pitanje polako preuzima primat kada govorimo o održivoj budućnosti.

Dakle, isplativo je, jer se ti kvadrati lakše prodaju, lakše se rentiraju, jer su traženi, pogotovo kad je ekskluzivna gradnja u pitanju. Isplativo je, naravno, za sve nas koji živimo u toj sredini. Isplativo je i za državu, jer se obavezala i potpisala Pariski sporazum da će smanjiti emisije, kao i da svoj razvoj planira u pravcu održivosti, kao što su to uradile mnoge zemlje Evrope koje idu ka klimatskoj neutralnosti.

• Ko su kupci „zelenih” kvadrata u Srbiji? Kakvo je interesovanje među ljudima koji kupuju nekretnine?

Najvećim delom su zainteresovani vlasnici komercijalnih nekretnina, odnosno oni koji rentiraju takve prostore. Veća je zainteresovanost za samu gradnju i vlasništvo nego za kupovinu. Rekla bih da se u ovom momentu održivo gradi zbog posedovanja i rentiranja, a ne prodaje. Među njima su oni koji poseduju tržne centre, kancelarijske prostore… Logistički centri, koji, takođe, na neki način rentiraju svoje prostore, isto idu na sertifikaciju objekta, zato što brendovi koji hoće da zakupe taj prostor traže sertifikat da je on „zelen”, da su u prostoru koji ne utiče negativno na životnu sredinu. Među stanarima ne vlada dovoljno interesovanja za kupovinom „zelenih” kvadrata, a najveći razlog za to na našem tržištu jeste nedostatak svesti o benefitima koje mogu imati, ne poznaju tu oblast dovoljno. Sa druge strane, još uvek su lokacija i cena primarni uticaji.

• Na koji način Savet zelene gradnje Srbije pomaže onima koji žele da grade održivo?

Kroz sve naše aktivnosti, kroz događaje koje organizujemo – trudimo se da i stručnu i širu javnost upoznamo sa održivom gradnjom, pogotovo deleći iskustva naših kolega iz drugih zelenih saveta Evrope i sveta. Imamo centralni događaj tokom Svetske nedelje zelene gradnje, u septembru, u okviru koga održavamo konferenciju, što je u skladu sa našim nacionalnim članstvom u svetskom savetu (WorldGBC). Te konferencije su otvorene za široku publiku, namenjene investitorima, projektantima, svima koji su zainteresovani da saznaju. U aktivnostima doprinosi i vrlo raznolik profil biznisa u okviru članova Saveta, među kojima su akademske institucije, proizvođači, distributeri, vlasnici nekretnina, konsultanti, projektanti, oni koji grade, finansijski sektor, ali i eksperti i zainteresovani individualci. Tu su i projekti u kojima učestvujemo i koje, takođe, promovišemo, a koji se rade zarad iznalaženja inovativnih modela i metoda s ciljem održive gradnje. Sve ono što radimo zajedno sa našim članovima ima cilj da se ta zelena gradnja promoviše i podrži; da široka javnost bude upoznata sa putanjom ka kojoj moramo da se uputimo. Činjenica je da povratka nema i da, što pre krenemo, to bolje po sve nas.

Saznajte sve o dešavanjima u biznisu, budite u toku sa lifestyle temama. PRIJAVITE SE NA NAŠ NEWSLETTER.