EU: Rejting agencije će odgovarati i krivično?
Čini se da je rejting agencijama u EU odzvonilo. Ne samo da Evropska komisija želi da smanjii njihov uticaj već i aktuelni predlog Evropskog parlamenta ukazuje na još strožiji nastup evropskih institucija. Evropski parlament najavio je da će učiniti sve kako bi smanjio uticaj rejting agencija, pre svega kako bi čuvari boniteta država i preduzeća ubuduće imali manje uticaja na finansijskim tržištima.
Tako će se pododbor za ekonomiju u Evropskom parlamentu danas izjasniti za pooštrenje predloga Evropske komisije u kojem se traži regulisanje rejting agencija. Zahtev predviđa da rejting agencije za svoje mišljenje snose krivičnu odgovornost, što je izazvalo žestoke reakcije u spomenutoj branši. Ukoliko zastupnici prihvate ovaj predlog, tada bi se otvorila vrata lakšoj i privremenoj zabrani objavljivanja ocene kreditne sposobnosti, a da se u sukobu ne preti temeljnim pravima slobode izražavanja.
Zastupnici žele pre svega da smanje moć „velikoj trojci“, agencijama Moody’s, Fitch i Standard & Poor’s (S&P), a to su upravo one tri agencije koje su međusobno u svetu gotovo isključivo podelile tržište za procenu boniteta preduzeća i država. Zbog toga evropski zastupnici u svojim zahtevima koji nadilaze sve stranačke granice, od Evropske komisije traže da ona najkasnije za tri godine predstavi studiju izvodivosti za stvaranje sopstvene i u potpunosti evropske rejting agencije.
Nadalje se zahteva uvođenje stroge obaveze rotacije, a to znači da preduzeća ne mogu trajno da zapošljavaju samo jednu rejting agenciju, već moraju najkasnije svake tri godine poveriti zadatak ocene kreditnog boniteta drugoj agenciji.
Same rejting agencije pak u svojoj argumentaciji navode da je za procenu kreditne sposobnosti preduzeća koja posluju na berzama potrebno iskustvo i veliki broj osoblja koje mali konkurenti uopšte ne bi mogli da imaju. Iz redova evropskih parlamentaraca čuli su se glasovi da bi ovakvi zahtevi mogli samo još više da osnaže postojeće tri velike rejting agencije.
Ipak, činjenica da Evropski parlament ima zajedničku liniju, predstavlja snažnu poziciju u odbrani ovog stava, jer pregovori sa zemljama članicama tek predstoje.
