Lideri EU bez konkretnih odgovora
Lideri EU dogovorili su se o tek nekoliko konkretnih koraka za obuzdavanje finansijske krize na kontinentu u trenutku kada rastu bojazni od izlaska Grčke iz zone evra.
Neformalni samit šefova država ili vlada EU u Briselu bio je posvećen borbi s krizom, strahovima od recesije koja se širi Evropom i bojaznima zbog rasta troškova zaduživanja vlada.
Ipak, ono što najviše brine tržišta, na kojima se smatra da evropskim liderima nedostaje politička volja da reše finansijske i ekonomske probleme, jeste strah da bi, ako Grčka ne bude spasena, njena sudbina mogla da zadesi veće ekonomije, poput Španije i Portugala.
„Zemlje zone evra moraće da razmotre svaki mogući razvoj događaja“, rekao je sinoć po završetku samita premijer Luksemburga Žan-Klod Junker, naglasivši da je „radna pretpostavka“ da će Grčka ostati deo zone evra.
Junkerova izjava tumači se kao neposredno priznanje da postoji mogućnost da Grčka odustane od evra, posebno pošto su nedavni izbori ukazali na rast popularnosti partija protivnika stroge štednje koja je uslov za nova sredstva iz međunarodnog paketa pomoći.
Grčka, međutim, nije jedino žarište koje Evropa treba da ugasi – lideri EU svesni su i da bi rastući troškovi zaduživanja Španije i Italije mogli da nateraju te zemlje da traže spasilačke pakete zajmova. Istovremeno je slab privredni rast u regionu sve sporiji kao posledica budžetskih kresanja.
Samit lidera EU ostao je bez konkretnih odgovora na pitanja kako zauzdati dužničku krizu i povratiti poverenje u evro, kao i kako podstaći ekonomski rast, a bez ovog odgovora bili su i državnici iz Grupe osam (G8) na nedavnom sastanku održanom u SAD.
Kada je reč o podsticajima rastu, lideri su razgovarali o mogućnosti podrške Grčkoj i ostalima oslobađanjem neiskorišćenih razvojnih fondova, povećanjem finansiranja iz Evropske investicione banke i izdavanjem obveznica za ulaganja u velike infrastrukturne projekte.
Na dnevnom redu su bile i evroobveznice koje bi omogućile da sve zemlje pozajmljuju novac uz istu kamatu. Ta kamata bila bi znatno niža od one koju sada plaćaju prezadužene zemlje.
Pristalica evroobveznica je francuski predsednik Fransoa Oland, dok je glavni protivnik nemačka kancelarka Angela Merkel, koja smatra da bi one smanjile pritisak na prezadužene zemlje da srede finansije i naterale Nemačku da pozajmljuje uz više kamate.
„Ne verujem da bi to doprinelo ubrzavanju rasta u zoni evra, jer su slične kamate koje smo imali godinama zapravo dovele do velikih grešaka“, istakla je Angela Merkel u Briselu.
