Pšenici nedostaje vlage
Lanjska suša bila je tolika da sadašnje padavine nisu dovoljne da nadoknade nedostatak vlage u zemljištu. Kiša bi ovim intenzitetom trebalo da pada danima, da bi nadoknadila zalihe vode neophodne za dobar rod pšenice. Uz to, sada bi hlebnom žitu dobro došlo i više snega, ocenjuju stručnjaci.
„Sadašnja kiša koristi, ali i kada bi danima padala, ne bi mogla da nadoknadi vodu potrebnu biljkama. Nedostatak vlage je toliki da bi padavina trebalo da bude makar mesec-dva, jer nedostatak je preko 170 litara od jula do danas. Sigurno je da bi bilo bolje da sneg napada nekih 40 do 50 centimetara i da ostane hladno vreme. To bi prijalo pšenici i drugim organizmima“, kaže profesor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu Miroslav Malešević.
„A sneg bi dobro došao pšenici na poljima u srednjem Banata.Ako se to ipak i ne dogodi, hlebno žito neće trpeti posledice golomrazice. Bilo bi dobro da bude snežnog pokrivača, ali i ako ga ne bude, temperature do minus 3 stepena ne deluju na stanje pšenice. To nisu kritični uslovi za žito“, ocenjuje stručni saradnik u Institutu za poljoprivredu u Zrenjaninu Dragan Marković.
„Međutim, ako u narednom periodu ne bude obilnijih padavina, prinosi većine ratarskih kultura, koje tek treba posejati – pre svih kukuruza i soje – biće drastično smanjeni,“ upozorava na to stručnjak u novosadskom institutu za ratarstvo i povrtarstvo Đorđe Jocković.
„Ako u nastavku godine ne bude više padavina onda mogu reći da bi to bila gotovo katastrofa na pomolu. Ove padavine, malo kiše, malo snega, koje su bile ovih dana apsolutno su nedovoljne. To je svega nekoliko milimetara padavina. Zaista svi zajedno u narednom periodu priželjkujemo daleko više padavina“, dodaje on.
Ako se suša nastavi, stručnjaci preporučuju ratarima da, prilikom prolećne setve zbog manjeg potencijala zemljišta, smanje broj biljaka po kvadratnom metru, kao i količine đubriva. S druge strane, neophodno je, pravilnom obradom zemljišta, sačuvati i to malo vlage u zemljištu, koja je neophodna u periodu vegetacije.
