Pronađen glineni pečat star 2.000 godina
Izraelski arheolozi pronašli su drevni glineni pečat koji smatraju prvim pisanim dokazom rituala praktikovanih u jevrejskom hramu u Jerusalimu, pre 2.000 godina.
Pečat je veličine dugmeta, a na njemu su ispisane reči na aramejskom „Daka Le Ya“, što u prevodu znači „čisto za Boga“, kako su objasnili. Oni veruju da je taj pečat iz doba pred kraj drugog jevrejskog hrama, sličan onome koji se opisuje svetim jevrejskim knjigama.
Tim arheologa takođe veruje da je taj mali pečat stavljan na predmete koji su određeni da se koriste u hramu i zato moraju biti čisti, prenose izraelski mediji.
Pečat je nađen kraj jevrejskog svetog mesta Zida plača, a arheolog Roni Rajh sa univerziteta Haifa rekao je da potiče iz doba prvog veka pre naše ere do 70. godine, kada su Rimljani ugušili jevrejsku pobunu i uništili drugi od dva jevrejska hrama.
Malo je predmeta koji se mogu povezati sa hramom do sada otkriveno. Mesto na kome su hramovi stajali Jevreji zovu Brdo hrama, a muslimani Haram al Šarif, Uzvišeno utočište i ono nije dostupno arheolozima zbog verske i političke osetljivosti.
Arheolozi kažu da je pečat verovatno korišćen da se odobri upotreba ulja ili neke životinje namenjene žrtvovanju. Svi materijali koje su koristili sveštenici u hramu morali su ispunjavati stroge propise čistoće navedene u jevrejskim pravnim tekstovima, koji takođe pominju upotrebu takvog pečata, navodi AP.
Pečat je zapravo nađen na glavnoj ulici koja prolazi kroz drevni Jerusalim u blizini Brda hrama. Našli su ga arheolozi iz Izraelske uprave za antikvitete.
Iskopavanje se vrši u okviru šireg istraživanja nalazišta Davidov grad, gde arheolozi proučavaju najstariji deo Jerusalima. To arheološko nalazište locirano je u palestinskom kvartu Silvan i finansira ga jevrejska grupa koja podržava naseljavanje Jevreja na okupiranoj palestinskoj teritoriji. To je ujedno najkontroverznije iskopavanje u Izraelu.
