„Arhipelag“ objavljuje izabrana dela Vladislava Bajca
Izdavačka kuća „Arhipelag“ koja je ekskluzivni izdavač knjiga Vladislava Bajca već tri godine, saopštila je da je njegov roman „Hamam Balkanija“ dobio šesto izdanje šta ga čini jednom od najčitanijih knjiga u Srbiji i preveden je na desetak stranih jezika. Takođe, u četvrtak je izašao iz štampe, u izdanju „Arhipelaga“, Bajčev „Druid iz Sindiduna“ iz 1998. jedan od najznačajnijih romana ovog autora.
Glavni urednik „Arhipelaga“ Gojko Božović je kazao da je on započeo seriju reizdanja Bajčevih knjiga i da je već štampao nova izdanja romana „Knjiga o bambusu“(1989) i „Crna kutija“ (1993) i da planira da objavi još neke. Uz napomenu da je „Druid“, kada se prvi put pojavio dobio nagrade “Branko Ćopić“, “Zlatni bestseler“ i nagradu “Šesti april“ za najbolji roman o Beogradu, Božović je rekao da je preveden na grčki, bugarski i makedonski jezik.
Prema rečima Božovića, ovo delo „donosi izvrsno pripovedanje o keltskom Beogradu i o skrivenim i nedovoljno poznatim slojevima beogradske i evropske istorije“. „Na osnovu temeljnih i dugogodišnjih istraživanja, Bajac je u „Druidu“ uspostavio upečatljivu, razuđenu i moćnu pripovednu rekonstrukciju jednog davnog istorijskog vremena, pokazujući nam tragove tog vremena u našoj savremenosti“, ocenio je on.
Bajac je otkrio da sa vremenske distance ima kontradiktorna osećanja prema ovom delu, jer mu je drago da ono i danas „živi“ i da je kao pisac bio dovoljno uverljiv da mu čitaoci veruju, ali i da oseća da je pisao pod snažnim utiskom zbivanja kod nas tokom 90-tih.
Bajac je ispričao da je prijatno iznenađen recepcijom „Hamam Balkanija“ koji je postao i deo nastavnog programa na univerzitetima u svetu (Vašington u Sijetlu).
Najveće interesovanje za ovaj roman vlada u Turskoj gde je Bajac tokom ove godine gostovao već dva puta i upravo se vratio sa nastupa u Istanbulu i Bersinu blizu sirijske granice sa velikim univerzitetim. „Hamam Balkanija“ je bio predstavljen i na nedavno održanom sajmu knjiga u Beču gde je Bajac imao dva nastupa kao gost svog nemačkog izdavača „Ditrih Ferlaga“ i austrijskog Kultur kontakta.
