Oproštaj od Kralja
Dramski umetnik Petar Kralj sahranjen je danas u Aleji velikana na Novom groblju u Beogradu.
Na poslednji ispraćaj glumca došli su njegovi mnogobrojni prijatelji i poštovaoci, među kojima je bio i predsednik Srbije Boris Tadić. Red za izražavanje saučešća porodici protezao se i izvan kapije groblja. Nakon opela, koje je služio dekan Teološkog fakulteta Radovan Bigović, kovčeg je iznet uz zvuke jedne trube i pesme „Svilen konac“.
Ispred kapele formirana je duga kolona koja je ponela ogroman broj venaca i buketa cveća. Oproštajni govor održao je protojerej Bigović rekavši da u ime patrijarha srpskog Irineja i sveštenika cele crkve izražava saučešće porodici i prijateljima Petra Kralja zbog privremenog rastanka sa tim „predivnim, božijm čovekom, jednim od najvećih umetnika glume srpskog naroda u svim epohama“.
„Ovo je sumoran i bolan dan za našu kulturu i sav narod. Bez njega se osećamo kao siročad“, rekao je Bigović podsetivši da ime Petar znači kamen.
„Krasili su ga životna stamenost i nepokolebljivost u svemu dobrom i lepom, bio je veliki umetnik čiste i bezazlene duše, kralj dobrote, filmske i pozorišne umetnosti, ljudske ljubavi, čestitosti i plemenitosti. Poreklom Srbin sa Banije a po umu i duhu čovek celoga sveta“, naveo je on.
Lepota, istina i dobrota krasile su tog apostola one umetnosti koja nas uznosi, preobražava i oplemenjuje. Pamtićemo ga po nesebičnoj ljubavi, velikoj umetnosti i časnim delima, dodao je Bigović.
„Tron na kojem je sedeo čudesni Kralj je upražnjen ali ovo nije njegov kraj već kapija kojom ulazi u novi život, u naručje darodavca života, na večnu pozornicu“, naveo je Bigović u svojoj besedi. „I u kulturi zaborava kakva je ova naša, ne može da prestane sećanje na Petra Kralja kao arhetip i krvotok narodnog duha“.
Na samom grobu posle crkvenog obreda braća Teofilović otpevala su „Ti bi hteo pesmom da ti kažem“.
Jedan od najznačajnijih srpskih glumaca preminuo je 10. novembra u Beogradu posle teške bolesti, u 71. godini.
Kralj je rođen 1941. u Zagrebu, diplomirao je na Akademiji za pozorište film, radio i televiziju u Beogradu, a od 1968. do 1979. bio je član Ateljea 212. Igrao je na scenama mnogih pozorišta, a najviše u Ateljeu 212 i Narodnom pozorištu.
Ostvario je veliki broj uloga, među kojima se izdvajaju Hamlet (Hamlet), Maksim (Maksim Crnojević), Trepljov (Galeb), Kapetan K aka (Buzdovan), Strindberg (Noć tribada), Astrov i Ujka Vanja (Ujka Vanja), Hadžislavković (Kosančićev vena c 7), Henrik Henfgen (Mefisto), Lefevr (Madam San Žen), Ivan (Metastabilni Graal), Đorđe (Sveti Georgije ubiva aždahu), David Štrbac (Jazavac pred sudom) i druge.
Igrao je u filmovima „Roj“, „Hajka“, „Poseban tretman“, „Sok od šljiva“, „O pokojniku sve najlepše“, „Una“, „Kako sam sistematski uništavan od idiota“, „Dogodilo se na današnji dan“, „Oktoberfest“, „Boj na Kosovu“, „Početni udarac“, „Underground“, „T ri letnja dana“, „Mali svet“, „Sinovci“…
Veliku popularnost stekao je igrajući u televizijskim serijama „Bolji život“, „Zaboravljeni“, „Srećni ljudi“, „Kraj dinastije Obrenović“, „Gore dole“, „Porodično blago“, „Stižu dolari“, „Bela lađa“.
Dobio je četiri nagrade za životno delo: Dobričin prsten, „Pavle Vuisić“, „Zlatni ćuran“ i nagradu Sterijino pozorje. Prvu Sterijinu nagradu dobio je kao najbolji mladi glumac 1965, sledilo je nekoliko „Ćurana“ za najbolje glumačko ostvarenje na Danima komedije u Jagodini, nekoliko „Zlatnih lovorovih venaca“ na festivalu u Sarajevu.
Kralj je prvi laureat nagrade „Miloš Žutić“, dobitnik je i nagrade Narodnog pozorišta „Raša Plaović“, „Zoranovog brka“, Oktobarske nagrade grada Beograda, „Jazavac u džaku“ na TeatarFestu u Banjaluci i drugih.
