Omiljene knjige najpoznatijih Amerikanaca
Imajući u vidu da se naši političari i poznate ličnosti radije opredeljuju kada su u pitanju omiljene pevačice i pevači ili omiljeni sportski timovi, pa tako znamo i ko šta voli da sluša ili koji film mu je najomiljeniji, kod knjiga je već druga priča. Jako retko i jako neinteresantno.
Predsednik Srbije Boris Tadić svojevremeno je otkrio da mu je omiljena knjiga „Zločin i kazna“ Dostojevskog, a da je kad je bio mlad voleo Selindžera, a kakav je izbor njegovih kolega u Sjedinjenim državama pročitajte u nastavku teksta.
Džon F. Kenedi : Ne može se osporiti da je Kenedi bio veliki državnik, ali kroz istoriju nije se uspela sakriti ni činjenica da je on bio sklon aferama, kao što je ona sa Merlin Monro. Želja za avanturama i uzbudljivim životom ogleda se i u literaturi koju je čitao. Naime, među omiljenim knjigama američkog predsednika nalazi se triler Jana Fleminga “Iz Rusije, s ljubavlju“, peti roman iz serije o Džemsu Bondu, hladnoratovski triler zasnovan na borbi sovjetskih i britanskih kontraobaveštajaca.
Voren Bafet: Američki biznismen i finansijski guru Voren Bafet se smatra jednim od najuticajnijih i najbogatijih ljudi na svetu, koji se, kada mu treba savet, okreće knjigama Džona Majnarda Kejnsa. Britanski ekonomista iz 19 veka Džon Majnard Kejns smatra se jednim od lidera savremene ekonomije i biznisa, a delo koje Bafet najčešće čita su “Ekonomski eseji“, u kome Kejns govori o neophodnosti državne intervencije u ekonomiji.
Bil Klinton: Bivši američki predsednik voli da čita dela savremene književnosti, pa Gabrijela Garsiju Markeza navodi kao svog omiljenog pisca. Kao najdražu Markesovu knjigu Klinton često napominje “Sto godina samoće“, remek delo hispanoameričke i svetske literature, koje prati događaje u selu Makondo i familiji Buendija, za koji je Markes dobio Nobelovu nagradu.
Barak Obama: Predsednik Obama je naveo „Solomonovu pesmu“ Tonija Morisona kako jednu od knjiga koje su izvršile najveći uticaj na njega. Ovaj roman je sinteza poezije i proze, koji kroz život „Mlekara“ opisuje celokupnu crnačku kulturu američkog juga
Bil Gejts: Selindžerov „Lovac u žitu“ danas je jedna od najčitanijih i komercijalno najuspešnijih knjiga u celom svetu, iako je nakon prvog objavljivanja 1951. godine bila zabranjena. Softver pionir i jedan od najbogatijih ljudi na svetu Bil Gejts takođe je ljubitelj ove knjige, koju je, kako prizanaje, toliko puta pročitao da vrlo često koristi i citate iz nje.
Lora Buš: Bivša prva dama i zagovornik pismenosti dece, Lora Buš kao svoju omiljenu knjigu navodi tamni i kompleksni roman Dostojevskog „BracÌa Karamazovi“. Ovo remek delo ruske književnosti predstavlja portret života moderne Rusije 19. veka, ljudske prirode i duhovnosti.
Opra Vinfri: Iako ima svoj klub čitalaca knjiga i vrlo rado čita, Opra Vinfi ima i svoju omiljenu knjigu, a to je klasični roman „Ubiti pticu rugalicu“, Harpera Lija, literatura američkih srednjoškolaca. Ovaj društveno značajan roman, koji je dobio brojne nagrade, zasnovan je na priči o malom gradu na jugu Amerike koji je podeljen sudskim sporom silovanja bele žene, za koji je optužen crnac.
Ronald Regan: Iako je na polju politike i ekonomije ostvario veliki progres i Americi doneo diplomatski napredak, Ronald Regan veliku zahvalnost duguje knjigama koje su protkane avanturama i uzbuđenjem, a kako omiljenu ističe „Avanture Toma Sojera“ Marka Tvena, koja je, prema njemu, mnogo više od dečije knjige. Ona najbolje odslikava socijalna, politička i kulturna dešavanja na američkom jugu u 19. veku.
Rudolf Đulijani: Iako je Kenedi bio vekili obožavalac knjiga Jana Fleminga, on je takođe bio poštovan pisac u svoje vreme, koji je svojim delima izvršio veliki uticaj na svoje savremenike i kasnije sledbenike. Njegovo delo „Profili hrabrosti“ inspirisalo je bivšeg gradonačelnika Njujorka i republikanskog predsedničkog kandidata Rudolfa Đulianija. Kenedi je ovo delo napisao dok je još bio senator, i u njoj opisuje osam senatora koji su se borili za svoja uverenja, uprkos oštroj osudi javnosti. Ovaj Kenedijev roman doneo mu je i Pulicerovu nagradu 1957. godine.
Donald Tramp: Teško da bi ko mogao da poveruje da uspešni biznismen kao što je Donald Tramp pati od nedostatka samopoštovanja, koje je uspeo da prevaziđe zahvaljujući knjizi Normana Vinsenta Pila „Moć pozitivnog mišljenja“. Ova knjiga je prodata u preko 7 miliona primeraka od kada je prvi put objavljena 2007. godine i ima cilj da pomogne čitaocima da otkriju veru u sebe.
