Popisom podižu broj zaposlenih
Specifičnom formulacijom pitanja na popisu država je statistički podigla broj zaposlenih za najmanje 50.000! Naime, toliko će angažovanih popisivača na pitanje da li su imali posao tokom poslednje nedelje pre popisa u svom upitniku odgovoriti sa „da“, piše Alo!
U Republičkom zavodu za statistiku (RZS) takvu situaciju objašnjavaju radom po međunarodnim standardima, a po kojima se, kako kažu, „lica smatraju zaposlenim ukoliko rade bar jedan sat u poslednjoj nedelji pred popis“! Na taj način, samo preko ljudi angažovanih da popisuju, broj „ekonomsko aktivnih lica“ u našoj zemlji porašće za 0,01 odsto.
Prema dosadašnjim podacima, planirano je da se za popis angažuje 46.000 popisivača i 5.600 opštinskih instruktora, a svi oni su na popisu štiklirali da rade po ugovoru. Međutim, Snežna Lakčević, načelnica odeljenja za popis u RZS-u, kaže da se broj zaposlenih lica u Srbiji neće veštački povećati, iako će se popisivači voditi kao „aktivna lica“.
„Ekonomski aktivnim licima smatraju se lica koja su u nedelji pred popis, najmanje jedan sat, obavljala bilo kakav plaćeni posao, bez obzira na radni status. Pored toga, u kontingent ekonomski aktivnog stanovništva ulaze i ona lica koja u referentnoj nedelji nisu radila, nemaju posao sa kojeg su odsustvovala, ali su aktivno tražila posao i spremna su da počnu da rade u naredne dve nedelje,“ objašnjava Lakčevićeva, napominjući da su „pitanja o ekonomskim karakteristikama kreirana u skladu sa preporukama za popise stanovništva i stambenih objekata koje su izradili UNECE i Eurostat, kao i u skladu sa standardima Međunarodne organizacije rada“. Ekonomista Goran Nikolić u razgovoru za „Alo!“ izrazio je zabrinutost da bi se statistički podaci iz popisa mogli zloupotrebljavati.
„Popis stanovništva nije referentan pokazatelj zaposlenosti jer oko 50.000 popisivača nije zanemarljiva brojka i slika stope zaposlenosti ne može da bude neizmenjena. Nije mi jasno zašto se po međunarodnim standardima lice koje radi sat nedeljno karakteriše kao zaposleno. Međutim, to je svuda prihvaćen princip, te zbog usklađenih standarda broj radno aktivnih se može porediti. Jedino što to nije realan pokazatelj nezaposlenosti jer je taj broj sigurno veći,“ poručuje Nikolić.
