Loše gazde nema ko da goni

Mašine na „doboš“, roba iz magacina za male pare. Oproban recept za krčmenje imovine prošla su mnogo privatizovana preduzeća u Srbiji. Većina nesavesnih kupaca, koji su novac dat za firmu brzo povratili raspodajom zatečenog, prošla je nekažnjeno. Ostali su bez kupljenog preduzeća, ali je šteta retko gde nadoknađena.

Na evidenciji Agencije za privatizaciju je svega 19 firmi čija je prodaja poništena isključivo zbog toga što je vlasnik raspolagao imovinom suprotno sklopljenom ugovoru. U još 11 privatizovanih preduzeća to je bio jedan od više razloga za raskid. I kako kažu u Agenciji, na toj listi nema slučaja da je gazda novac od prodaje stavio u džep, pa nije pokrenut ni krivični postupak.

– Postoje dve situacije. Jedna je kada je kupac raspolagao imovinom mimo ugovora, ali je novac ostao u preduzeću – objašnjavaju u Agenciji za privatizaciju. – Tada se raskida ugovor, ali se ne pokreće krivični postupak. On se pokreće kada je gazda novac sačuvao za sebe i nije ga uložio u firmu. Mi nismo bili nadležni za pokretanje krivičnih postupaka. To je moralo da radi samo preduzeće. Prema našim saznanjima, bilo je takvih postupaka i neke firme su uspele da povrate izgubljenu imovinu.

Na spisku Agencije za privatizaciju, međutim, nema „Magrohroma“, kome su bivši vlasnici ostavili ogoljene hale i rasprodatu sirovinu. Koliko je dobara sticanih godinama otišlo u nepovrat niko pozudano ne zna.

U Savezu samostalnih sindikata Srbije kažu da je najčešće imovina potkradana postepeno i formalno neuhvatljivo. Preduzeća su ostajala ojađena, pred stečaj ili u njemu, pa nije bilo nikoga ko bi gonio nesavesnog kupca.

– Uglavnom je kupac imao svoje privatno preduzeće koje je posredovalo između kupljene firme i nekog drugog preduzeća – objašnjava Ljuban Žigmund iz Saveza sindikata. – Maržama, razlikama u ceni, prodajom sirovine kao otpad, on je kapital iz kupljene firme prebaciovao u svoje prvo preduzeće. Retko bi on pokupio materijal i otišao. Zajednički konsolidovani bilans svih preduzeća jednog vlasnika bi otkrio to prelivanje kapitala iz jedne u drugu firmu. On, međutim, ne mora da ga vodi. Ja kao fizičko lice mogu da otvorim tri firme i ne moram da radim konsolidovani bilans.
 
Među preduzećima u kojima je privatizacija okončana zbog nesavesnog raspolaganja imovinom su „Alfa protein“ iz Vršca, „Autotransport“ iz Kraljeva, „Autrotransportno“ Priboj, „Betonjerka“ iz Aleksinca i „Gradina“ iz Užica.

Štrajkovi nezadovoljnih radnika, međutim, otkrivaju da bi na tom spisku trebalo da se nađu i „Prosveta“ i „Ikarbus“. Upravo je raspolaganje imovinom bio jedan od povoda štrajkačima da se pobune.