Stranci bolje vode firme nego Srbi
Stranci rukovode našim preduzećima kada ih kupe mnogo bolje nego država. Pokazao je to i NIS, koji je od gubitaša postao profitabilno i perspektivno preduzeće.
Slično je bilo i sa „Ju-Es stilom“, kao i sa Merimom kada ju je preuzeo Henkel.
U Srbiji posluje 590 javnih preduzeća, koja imaju minus od čak četiri milijarde evra, dok samo desetak posluje u plusu!
S druge strane, Naftna industrija Srbije je za manje od tri godine posle prodaje ruskom Gaspromnjeftu ostvarila dobit od 16 milijardi dinara, iako je firma bila u debelom minusu kada je preuzeta.
„NIS je postao profitabilna kompanija zahvaljujući povećanju ukupne efikasnosti i smanjenju troškova, primeni nove organizacione strukture, tehnologija, naročito u oblasti istraživanja, kao i sopstvenoj proizvodnji goriva ‘evro 5’ standarda. Puno se ulaže i u razvoj prodaje, ali i u nalaženje novih povoljnijih kanala veleprodaje“, kažu u NIS-u.
Kako navode upućeni, jedan od prvih poteza novog vlasnika iz Rusije bila je smena direktora koji su kompaniju gurali u gubitke. Doveden je novi internacionalni menadžment. U top-menadžmentu kompanije danas je samo jedan Srbin.
Međutim, tu se nije stalo, pa je rukovodstvo krenulo i u preraspodelu nižih kadrova. Mnogi koji su bili zaposleni u preglomaznoj administraciji prebačeni su na druga radna mesta. Takođe, u firmi je uvedena veoma čvrsta unutrašnja kontrola, koja je vrlo brzo otkrila malverzacije na benzinskim stanicama.
Zbog svega navedenog, ne čudi što je NIS za nepune tri godine iz minusa prešao u veliki plus, a kako je najavljeno, poslovni rezultati za 2011. biće još bolji.
Ekonomista Aleksandar Stevanović kaže da strane kompanije od gubitaša vrlo brzo naprave uspešnu firmu uz pomoć stručnog menadžmenta.
„U tim kompanijama se ne zapošljavaju partijski kadrovi. U korenu se seku lopovluci svojstveni našim državnim preduzećima, počevši od najviših pozicija, zaključno sa komercijalistima na terenu. Uvode se efikasnija pravila i posrnula firma ubrzo dobija svežu finansijsku injekciju i to po uslovima koje nije mogla dobiti država. Jer, iza multinacionalnih firmi stoje svetski poznati brendovi, pa im banke nude najpovoljnije uslove“, pojašnjava Stevanović.
On kaže da vrhunski menadžeri ne moraju obavezno da budu stranci jer i u Srbiji ima dosta dobrih menadžera.
„Treba pošteno reći da novi vlasnici prvo podele otkaze svima koji su višak. Kompanije nisu socijalne ustanove, one su tu da prave novac i dobre proizvode. U uspešnim firmama tačno se zna ko šta radi, koliko i na koji način. Uvode se informacioni sistemi, koji omogućavaju bolje upravljanje resursima, objedinjavaju se pojedine funkcije od marketinga, preko finansija, prodaje, pakovanja ambalaže“, kaže Stevanović.
Kupci iz branše se pokazali najboljim
Savetnik za strana ulaganja Milan Kovačević kaže da su u Srbiji uspešne privatizacije bile one u kojima su velike multikompanije kupovale firme iz svog sektora. „Na primer, ‘Filip Moris’ je kupio fabriku cigareta u Srbiji sa jasnim ciljem da je tržišno, tehnološki i finansijski postavi. To se desilo i sa Merimom kada ju je kupio Henkel, ‘Ju-Es stilom’ i železarom Sartid, ali i drugim sličnim firmama“, objašnjava Kovačević.
