Karanović i Zafranović dobitnici nagrade „Lifka“
Na 18. Festivalu evropskog filma, koji će biti održan od 16. do 22. jula na Paliću i u Subotici, učestvovaće 95 filmova iz oko 30 zemalja, najavio je danas direktor festivala Radoslav Zelenović.
Ovogodišnji dobitnici nagrade „Aleksandara Lifka“ za doprinos evropskoj kinematografiji su srpski autor Srđan Karanović i hrvatski reditelj i scenarista Lordan Zafranović. Omaž program sa retrospektivom njihovih filmova počinje već 6. jula.
Festival će u saradnji sa Jugoslovenskom kinotekom objaviti monografiju o pioniru kinematografije Lifki, povodom stogodišnjice prvog stalnog bioskopa na ovim prostorima – „Lifka“ u Subotici.
Zelenović je istakao da je reč o ozbiljnom istraživačkom naporu i da je tekstove za knjigu dalo čak 15 direktora filmskih arhiva iz regiona, otkrivajući neke do sada nama nepoznate podatke, jer je Lifka delovao širom nekadašnje Austrougarske i Balkana.
Deset programskih celina
Festival ima ukupno deset programskih celina. Za glavni takmičarski program selektor je kao i ranijih godina filmski poslenik iz Nemačke Nikolaj Nikitin, dok je Petar Mitrić odabrao filmove za takmičarski program „Paralele i sudari“ i za ciklus „Mladi autori Evrope“.
U fokusu je ovoga puta „Novi poljski film“, a tu su i stalni program „Novi mađarski film“, ciklus angažovanih dokumentaraca na ekološke teme „Eko doks“ i drugi.
Za glavni program sa 14 naslova odabrani su srpski hit „Montevideo Bog te video“ Dragana Bjelogrlića i novo ostvarenje našeg doajena Miše Radivojevića „Kako su me ukrali Nemci“, kao i dva filma nagrađena u Kanu u programu „15 dana autora“ – nemački „Zaustavljen na traci“ Andreasa Drezena i ruski „Elena“ Andreja Zvjaginceva.
Nikitin je rekao da će „ova selekcija pokazati kako raznovrsna i zabavna može da bude evropska kinematografija, mada ona naravno ima i svoju mračnu stranu“.
„Zlatni toranj“ i druge nagrade dodeliće žiri čiji su članovi Goran Marković (Srbija), Kristof van Rompej (Belgija), Gunar Almer (Švedska) i Monika Barladeanu (Rumunija).
„Paralele i sudari“, sa deset naslova, posvećeni su temama tranzicije. Mitrić je rekao da će poslastica za publiku biti ruska ostvarenja – „Meta“ Aleksandra Zeldoviča i „Generacija P.“ Viktora Ginzburga, rađena po romanima kontroverznih autora Vladimira Sorokina odnosno Viktora Peljevina.
Selektor je skrenuo pažnju i na mađarski film „Nežni sin“ Kornela Mundruca, kao i na slovenački „Tiha sonata“ Janeza Burgera.
Debatni programi festivala
Programski direktor Miroslav Mogorović najavio je ciklus debatnih programa, jer je cilj da „Palićki festival postane platforma za dijalog o širim aspektima filmske umetnosti i industrije“.
Jedna od debata naslovljena je „Kako je počeo rat na mom balkanskom poluotoku“, što je parafraza filma Vinka Brešana iz 1995. godine, koji će biti prikazan kao ilustracija teme, zajedno sa još devet filmova iz regiona („Vukovar jedna priča“, „Lepa sela lepo gore“, „Karaula“…)
Izvršni direktor Blažo Perović izjavio je da sve to treba realizovati sa budžetom od 300.000 evra, što je malo više nego lane, ali višestruko manje u odnosu na sredstva kojima se organizuju festivali u Puli, Sarajevu ili Solunu.
Perović je ukazao i na problem infrastrukture na Paliću, koji ima divnu letnju pozornicu, ali nema pokrivenu salu, dok Subotica nema ni jedan pravi veliki bioskop.
