FT: Evropa će morati da se osloni na prirodni gas
Prirodni gas mogao bi postati još važniji energetski izvor nakon što su Nemačka kao i neke druge evropske zemlje okrenule leđa nuklearnoj energiji, piše ove sedmice list Financial Times.
Nemačka vladajuća koalicija usuglasila se da će do 2022. ugasiti sve svoje nuklearne reaktore i tako Nemačku pretvoriti u prvu industrijsku silu koja se odrekla nuklearne energije. Nemačka ima 17 reaktora. Osam najstarijih, koji su prestali s radom iz sigurnosnih razloga nakon nesreće u japanskoj Fukušimi, neće više biti pokrenuti. Šest drugih reaktora prestaće s radom do 2021. godine, a preostale tri najmlađe nemačke nuklearke zaustaviće se godinu kasnije, prenose Reuters i BBC.
„Ovo je konačna odluka. Neće biti revizije“, rekao je nemački ministar zaštite okoline Norbert Roettgen.
Švajcarska vlada je prošle sedmice preporučila isključivanje svojih pet nuklearnih reaktora. U Italiji, vlada Silvia Berluskonija odložila je plan o ponovnom pokretanju nuklearnih elektrana koje su zabranjene posle referenduma 1987. organizovanog nakon nuklearne katastrofe u Černobilu.
„Trebamo više gasa. Nakon odluke Berlina, gas će biti generator rasta“, rekao je evropski poverenik za energiju Gunther Oettinger.
Izvori gasa relativno su bogati i čistiji su od ugljena. To je podstaklo Evropu na planove o izgradnji novog gasovoda Nabucca, kojim bi se kaspijski plin dopremao u Evropu a trebao bi smanjiti evropsku zavisnost o d uvoza iz Rusije.
Budući da bi trebao biti otvoren 2017., dvije godine kasnije no što se planiralo, a koštat će više od prognoziranih 7,9 milijardi eura, odluka o tome hoće li se nastaviti s planom trebala bi biti donesena kasnije ove godine ili sljedeće, kaže FT.
Udio plina u potrošnji energije u EU-u danas je 23 posto, nuklearna energija čini 28 posto, a obnovljivi izvori 19 posto.
Čak i prije nuklearne katastrofe u Fukushimi i njemačke odluke da odustane od nuklearne energije, u Bruxellesu se razvila žestoka rasprava oko toga da bi se ti odnosi trebali izmijeniti.
Prioriteti su troškovi, što je vitalno za europske potrošače i industriju, te ciljevi EU-a oko obnovljive energije.
Švedski ministar za okoliš Andreas Carlgreen izrazio je u ponedjeljak strahove jer Berlin uz odluku o odustajanju od nuklearne energije nije identificirao ekološke zamjene.
„Njemačka bi sada mogla povećati uvoz nuklearne energije iz Francuske i ne biti u mogućnosti smanjiti svoju ovisnost o fosilnim gorivima, primarno ugljenu“, rekao je.
