Država, za početak, prodaje 4 banje
Država će uskoro definisati uslove za prodaju Mataruške, Bogutovačke, Bujanovačke i Kuršumlijske banje koje će se prve naći na spisku privatizacije. Stručnjaci se protive prodaji kao rešenju za ozdravljenje srpskih banja.
Slična sudbina zadesiće i preostalih 40-ak banja jer je procenjeno da samo tako nekad ugledna svetska mesta za odmor mogu da povrate staru slavu. Sada je nemaju jer su zbog tereta tranzicije i nedostatka para države da u njih ulaže postala mesta koja se zaobilaze u širokom luku.
Sve te ružne slike, po mišljenju ministra turizma i trgovine Rasima Ljajića, uskoro bi trebalo da odu u prošlost. Sada nam naša prirodna bogatstva ostaju neiskorišćena, a turiste iz oblasti zdravstvenog turizma uzimaju nam Mađari i Slovenci koji su od svojih lečilišta napravili veliki biznis.
Vlada je formirala komisiju koja će o sudbini svake banje odlučivati pojedinačno. Negde će to biti prodaja objekata, a negde strateško partnerstvo. U svakom slučaju, rešenje se za svaku od banja mora naći, jer će u suprotnom većina njih propasti, kaže ministar.
Prve će na prodaju biti Mataruška i Bogutovačka banja, koje idu u paketu, dok se za Bujanovačku i Kuršumlijsku banju traže posebna rešenja.
Interesovanje postoji, pa tako Kuršumlijsku banju želi da kupi Akcionarsko društvo Planinka, koje je vlasnik Prolom i Lukovske banje, dok su Slovaci zainteresovani za kupovinu Mataruške i Bogutovačke banje, kaže Ljajić za Blic.
Prilikom nedavne posete Kataru, Katarski investicioni fond je bio voljan da ulaže u srpske banje, velnes i spa turizam i poljoprivredu. Oni su najavili svoj dolazak u januaru naredne godine i tada će obići nekoliko srpskih banja, kaže Ljajić.
Srpske banje su naša nafta
S druge strane, srpski balneolozi smatraju da lek koji je država predvidela za ozdravljenje srpskih banja – nije dobar. Srpske banje su naša nafta, a naftu niko ne prodaje, objašnjava profesor Tomislav Jovanović, balneolog u Institutu za fiziologiju Medicinskog fakulteta u Beogradu.
„Čovek ima dve želje: da živi što duže, ali da ne bude bolestan, i da taj produženi životni vek provede na kvalitetan način. Banje su u tom cilju nezamenljive jer su okrenute prevenciji bolesti.“
Zato se u razvijenim državama banjsko lečenje smatra uštedom, a ne troškom. Francuska korišćenjem svojih 78 banja štedi milijardu evra zdravstvu, kaže Jovanović.
Izvor: Blic
