Niko, zapravo, ne zna šta NAMIGIVANJE znači!
Ako ste poznata osoba koja želi da bude na naslovnim stranama, namigivanje izgleda kao zaista uspešan način da to učinite sa minimalnim trudom. Sara Pejlin (Sarah Palin) je postigla uspeh tokom podpredsedničke debate. Džordž V. Buš (George W. Bush) je to učinio kraljici Elizabeti II 2007. godine. Ljudi su poludeli za migom gimnastičarke Lori Hernandez (Laurie Hernandez) sudijama u Riju. Kontraverzno namigivanje australijskog premijera Tonija Abota (Tony Abott) tokom radio-emisije 2014. godine je prošlo veoma loše.
Lekcija koja se može izvući iz svih ovih primera je: nakon što namignemo, drugima ostavljamo da ga tumači. To je, zapravo, savršena paralela za ono malo podataka koje psiholozi imaju o njemu – poglavito da je to jedno od najširih, najnejasnijih ponašanja koja postoje. Namigivanje može biti prijateljsko, zavereničko, zavodničko, iskreno…
Ako ćemo iskreno, tačno je i da drugi izrazi lica mogu biti ambivalentni: „Osmeh može ukazivati na sreću, ruganje ili čak bol. Namrštena obrva može da označava bes, zbunjenost ili koncentraciju. U svim ovim slučajevima oni koji sudeluju u komunikaciji iz konteksta komunikacije ’vade’ značenje.
Namigivanje nije najlakši način da se komunicira nešto određeno. Ono je izlišno, namerno, manje prirodno… Robert Provin (Robert Provine), profesor psihologije sa Merilend Univerziteta opisuje namigivanje kao distorziju prirodnog ponašanja: „Trepćući kapci su brisači za naše oči. Namigivanje podrazumeva pozajmljivanje sistema biološkog ponašanja za društvenu upotrebu.“ Evo šta znamo o ovom signaliziranju, a šta ne.
Isto je kao i sa rukama – ili ste levak ili ste dešnjak
Iako naša tela mogu izgledati simetrično, ona to zapravo nisu. Pišemo sa jednom rukom, šutiramo sa jednom nogom…
Ista stvar je i sa našim očima – jedno oko nam je uvek dominantnije. Zamislite na sekundu da gledate kroz teleskop ili objektiv kamere. Kojim okom gledate? To je vaše dominantno oko, na koje se vaš mozak više oslanja za vizuelnu informaciju. Šanse su da vam je prirodnije namigivanje drugim, nedominantnim okom.
Ali neki ljudi uopšte ne mogu da namiguju
Ovo izgleda kao dobro mesto da se definišu stvari: namigivanje se dešava kada se pokrene mišić na licu pod nazivom orbikularis okuli, koji kontroliše rad očnih kapaka. Kao svi pokreti lica, pokreti se postižu anngažovanjem nukleusa facijalnog motora – grupe neurona u moždanom sistemu koji vam pomažu da radite sve, od smešenja do mrštenja. U okviru nukleusa, različite podgrupe neurona kontrolišu različite mišiće, sa više aktivnosti fokusirane na donjoj polovini lica – razlog zbog kojeg vam je lakše da namestite usta na određenu stranu nego što je to slučaj sa obrvama. Zbog toga neki ljudi ne mogu da namignu, bez obzira na to koliko se trude. Mišići koji su potrebni za namigivanje prosto nemaju stvarno mesto u nukleusu facijalnog motora. Veza između mozga i mišića nije dovoljno jaka – to nije razlog za brigu, ali može nervirati ako pokušavate da budete kul.
Čak i u digitalnom svetu – posebno u digitalnom svetu – namigivanje može biti dvosmisleno
Evo jednog izazova koji možete probati: umesto ugljenih hidrata ili kofeina, ili toksičnih prijateljstava, „isecite“ namigujući emodži. U najboljem slučaju on će izgledati pasivno-agresivno, a u najgorem će povećati šanse da sve što pokušate da kažete bude pogrešno protumačeno.
Jedna studija iz 2015. godine je došla do rezultata da poruka sa namigujućim smajlijem čini poruku sarkastičnijom, iako to nije bila namera osobe koja ju je sastavila. Učesnici studije su čitali Fejsbuk (Facebook) konverzacije sa i bez emodžiza – neke napisane sa namerom da budu iskrene, a neke sarkastične – u pokušali da opišu nameru iza poruke. Kada su poruke bile dvosmislenije, odnosno kada učesnici nisu imali dovoljno konteksta da kažu da li je pošiljalac iskren, dodavanje namigujućeg emotikona je poruku „guralo“ u sarkastičnu teritoriju. Takođe je pojačalo emocionalni efekat svega napisanog.
Ali druge studije dolaze do sukobljavajuih rezultata – neke govore da emotikoni ne rade nešto da prenesu sarkazam, ili da je stavljanje znakova interpunkcije efektivnije. U svakom slučaju, stvarni život se ne pridržava ove istraživačke premise. Bila bi jedna stvar ako bi se svi dogovorili da koriste namigujući emodži za sarkazam i ništa više. Ali ljudi „začinjavaju“ svoje digitalne konverzacije sa namigujućim emodžizima iz raznih razloga koji ne moraju biti povezani sa sarkazmom, i tako ih stvaraju nepotrebnim kao alat pojednostavljivanja značenja.
Mi nikada ne možemo do kraja znati šta namigivanje znači – koliko god se trudili da proniknemo u njegovo značenje, uvek će nas iznova zbunjivati.
Izvor: nymag.com
Foto: Pixabay
