Festival baleta iz Providensa u Narodnom pozorištu
Ansambl kompanije Festival balet iz Providensa (SAD), koju predvodi bivši solista Baleta Narodnog pozorišta u Beogradu Mihailo Miša Đurić, predstaviće se u sredu beogradskoj publici triptihom koreografa Viktora Plotnikova, najavljeno je na konferenciji za novinare.
Đurić je prvi laureat novoustanovljenog priznanja Beogradskog festivala igre „Vip poziva“, koje će se ubuduće dodeljivati istaknutim domaćim plesnim stvaraocima, koji žive i rade van Srbije, a za čitav umetnički opus i afirmaciju srpske baletske umetnosti u inostranstvu.
Đurić je rekao da je poslednji put igrao u Srbiji, u septembru 1990. godine, nakon čega je povremeno posećivao Beograd kao turista, ali tek sada posle 21 godine dolazi kao umetnik. Sa velikim uzbuđenjem očekuje sutrašnju predstavu za koju je izabrao tri kratka komada: „Predaja“, „Stihovi“ i „Koma“, pri čemu će „Predaja“ u BEogradu imati svetsku premijeru. Plotnikov, nekad prvak Boston baleta, objasnio je da je „Predaja“ rađena specijalno za beogradski festival i govori o ljubavi kao jedinom osećanju kome se moramo predati. „Stihovi“ su duet pisan za Boston balet, dok je „Koma“ delo za koje je Đurić posebno vezan, a analizira odnos života i smrti. „To je smela, dirljiva priča ispričana sa stanovišta onih koji su „dodirnuli“ stanje kome ili smrti. Prvi deo je ispričan iz ugla onih koji ostaju, drugi se odnosi na surovu stvarnost najbližih negovatelja i poslednji deo jeste obraćanje onih koji su u stanju kome“, objasnio je koreograf.
Festival balet iz Providensa osnovan je 1978, a Đurić je na njegovom čelu od 1998. Trupa okuplja igrače iz celog sveta, čiji broj, kako je Đurić objasnio, varira zavisno od sezone, jer u Americi država ne pomaže plesne kompanije, već njihov rad zavisi od prodaje ulaznica i donacija. Repertoar ansambla obuhvata poznata dela klasičnog baleta i originalne projekte iz oblasti savremene igre, mladih koreografa, kojima Đurić uvek daje šansu, ali ipak smatra klasični trening i klasičnu formu veoma bitnim, jer telu daju više mogućnosti za komunikaciju sa publikom. „Za igrače je veoma naporno i treško da prelaze sa klasične na savremenu igru, ali je to izazov koji oni vole“, naglasio je Đurić.
