Markesova dela opet na srpskom jeziku
Posle niza godina otkako je nobelovac Gabrijel Garsija Markes (1927) lično zabranio objavljivanje svojih knjiga na srpskom jeziku, i to sasvim opravdano, jer su izlazile „na divlje“, bez dobijenih autorskih prava, pred čitaocima su ponovo dela ove književne legende.
Uz nedavno obnovljena izdanja „Sto godina samoće“ i „Ljubav u doba kolere“ uskoro će izaći i, zasada, poslednje Markesovo delo, prvi put u nas, „Sećanje na moje setne milosnice“ (2004), koje je izazvalo ogromno interesovanje širom sveta. Izdavač je mala „porodična“ kuća iz Zrenjanina „Sezam book“, čiji su vlasnici supružnici Jasmina i Branko Bukvić, a prevodilac je Silvija Monros-Stojaković.
Već decenijama Markesova prava zastupa Agencija „Balseljs“ iz Barselone u koju slavni pisac ima neograničeno poverenje jer su praktično zajednički počinjali uzbudljivi put kroz svet književnosti. Vlasnica, Karmen Balseljs, veoma pomno prati svako štampanje Markesovih knjiga u svetu, ne dozvoljavajući nikakvu vrstu improvizacije a posebno sankcionišući „ilegalna“ izdanja.
– Agencija godinama nije htela da čuje ni za najpoštenije ponude sa ovih prostora, jer je bila više nego ljuta, još od slučaja „Dečjih novina“ iz Gornjeg Milanovca, koja su Markesova dela neovlašćeno doštampavala. Potom su te knjige piratski štampane. U neumoljivom katalogu Agencije, svaki autor koga ona zastupa, a njih je sada preko 70 „kapitalaca“, naveden je po hronologiji objavljenih dela i njihovih prevoda po zemljama, jezicima, izdavačkim kućama, dok se zvanična priča u Srbiji završava upravo sa „Dečjim novinama“ i to 1992. Ničeg posle toga nema ni u tragovima – objašnjava za „Novosti“ Silvija Monros-Stojaković.
A onda se pojavio mali izdavač koji je uspeo da pridobije poverenje do tada neumoljive Karmen.
– Do gospođe Balseljs došli smo upornošću i uz pomoć nekih naših uticajnih ljudi. Pregovori su trajali punih godinu dana, i na našu sreću, a verujemo i na zadovoljstvo brojnih poklonika Markesove literature, uspeli smo da dobijemo tražena prava. Roman „Ljubav u doba kolere“ je već rasprodat, zatražili smo dozvolu za drugo izdanje, ali smo se suočili sa bosanskim piratskim izdanjem, o čemu smo obavestili sve one knjižare koji takve primerke poseduju.
U „Sećanjima na moje setne milosnice“ govori se o 90-godišnjaku koji se prvi put istinski zaljubio u životu, i to u tek stasalu devojčicu iz javne kuće u koju inače redovno odlazi više od pola veka. Njihov odnos je čudan, on neće da je dira, pogotovu ne dok spava, jer se pre toga već naradila u radionici za ušivanje dugmadi ne bi li tako pomogla mlađoj braći. Starac praktično samo bdi nad njenim snovima.
– Ovo je dirljiva priča, u kojoj se iznova pojavljuju stalni motivi Garsije Markesa, kao što je javna kuća, drvored badema na glavnom trgu, na koji pogled pada sa balkona kad neko na njemu usamljeno sedi ili petlovi pred zoru u nekoj karipskoj zabiti između reke i mora. Sadrži, dakle, čuda, fantazije, opsesije, mit, istoriju i vaskoliku ljubav. Ali, kao i uvek kod Markesa, svedene jasne slike sadrže i samoću kao univerzalno stanje pojedinca u odnosu na samog sebe – kaže Monros-Stojaković.
Ova knjiga je inače pre četiri godine objavljena na persijskom, u Iranu, i za manje od tri nedelje prodata u više od 5.000 primeraka. Onda su pravoverni krugovi iz zemlje „Hiljadu i jedne noći“ izdejstvovali povlačenje svih primeraka sa tržišta jer knjiga, navodno, širi prostituciju!
Naši čitaoci, dakle, uskoro će uživati u remek-delu jednog od najvećih živih pisaca, kao i u obnovljenom izdanju njegove slavne „Hronike najavljene smrti“.
