Srpski ratari u strahu od Tonniesa
I banatski paori, uznemireni zbog najave dolaska nemačkog proizvođača mesa Tonniesa, protive se izdavanju pod zakup i prodaji državne zemlje strancima.
"Ne sme se dozvoliti prodaja i davanje u zakup poljoprivrednog zemljišta strancima po bilo kom osnovu. Nemamo ništa protiv stranih investitora, ali kada kao državljani Srbije budemo imali takva prava u njihovoj zemlji, tada i oni neka kod nas ostvare ista."
Takav stav iznelo je šest asocijacija koje okupljaju oko 200.000 poljoprivrednika Srbije, a koje su Vladi dostavile ozbiljne primedbe na radnu verziju izmena Zakona o poljoprivrednom zemljištu.
U potpunosti treba brisati predloženi član 7. kojim se na 30 godina daje prvenstvo zakupa pravnim licima na osnovu investicionog plana, kaže za Novosti Dragan Kleut, paor iz Stajićeva, iz UO Nezavisne asocijacije poljoprivrednika Srbije (NAPS), čiji članovi smatraju da državne oranice treba davati samo poljoprivrednim gazdinstvima (fizičkim licima).
Domaće ratare uznemirila je najava dolaska nemačkog giganta mesne industrije Tonnies, koji planira da u Srbiji realizuje investiciju vrednu 200 miliona evra. Reč je o podizanju 25 farmi za tov svinja, godišnjeg kapaciteta pola miliona, zašta će ovom investitoru navodno trebati 15.000 hektara zemlje.
"To nije tačno! Po radnoj verziji izmena zakona, po osnovu investicionog plana, Tonniesu pripada 30 odsto zemljišta na 30 godina, plus toliko po osnovu takozvanog uslovnog grla na hektar. Nije teško izračunati da je u pitanju oko 450.000 hektara, čija sudbina postaje neizvesna, ističu u UO NAPS.
U toj asocijaciji smatraju da domaći ratari znaju i mogu da podignu farme, tove svinje, a od Tonniesa bi pre očekivali ugovore o kooperaciji i podizanje klanica u Srbiji.
Još dodaju da ustupanjem oranica Tonniesu postoji realna opasnost da će doći do depopulacije i ugroženosti opastanka mladih na selu. Ističu – ugroziće se i organizatori proizvodnje, proizvođači i distributeri repromaterijala, otkupljivači, tako da će cela poljoprovreda, a sa njom i država trpeti.
Zato predlažu da se izmenom zakona omogući hitna prodaja 200.000 hektara zemlje domaćim gazdinstvima. A, kupovina ograniči maksimalno na 20 hektara, uz zabranu otuđenja 10 godina.
Iza ovih zahteva stoje i banatski poljoprivrednici. Sa skupa u Sečnju, insistirali su na više transparentnosti oko dolaska nemačke kompanije u Srbiju.
Izrazili su nadu da će Vlada prekinuti maćehinski odnos prema domaćim ratarima uz protežiranje stranaca. Poruka da lokalni poljoprivrednici moraju imati prednost u zakupu i kupovini državnog zemljišta, stiže i iz ZZ "Mrkšićevi salaši" iz Srpskog Itebeja.
