EK (ne)impresivnoj Srbiji predviđa rast od 1,6 odsto

Srednjeročne fiskalne perspektive Srbije, nakon uspešne konsolidacije u 2015, mnogo su manje impresivne, ocenila je Evropska komisija, navodeći da se procenjuje da će budžetski deficit u 2016. ostati uglavnom nepromenjen, pre nego što blago padne u 2017.

Međutim, ti nivoi deficita znače dalje povećanje vladinog duga i približavanje 80 odsto BDP. Stoga je, kako se navodi, potrebna mnogo ambicioznija fiskalna konsolidacija da bi se stabilizovao i eventualno smanjio koeficijent duga do mnogo održivijeg nivoa.

Pored toga, fiskalni scenario predmet je neizvesnosti koje potiču iz stvarne primene nekih od mera planiranog strukturnog prilagođavanja, posebno onih vezanih za smanjenje zaposlenosti u javnom sektoru, ocenila je Komisija.

U delu o Srbiji u zimskim ekonomskim prognozama navodi se da se očekuje da budžetski deficit u 2015. bude bolji nego što se predviđalo, uglavnom kao rezultat boljih pokazatelja na strani prihoda.

To je, kako je procenjeno, stvorilo prostor za ograničeno povećanje penzija, jednokratne isplate nekim kategorijama zaposlenih i povećanje plata u javnom sektoru. Znatni jednokratni prihodi i rashodi uticali su na budžetske rezultate i imaju potencijal da tako deluju i u 2016, navela je Evropska komisija.

Kako se procenjuje, rast BDP Srbije će postepeno ubrzavati uz podršku snažne domaće tražnje. Očekuje se posebno snažan rast investicija u doglednom roku.
Međutim, prisutni su brojni rizici i zadržavanje politike predvidljivosti i snažno opredeljenje za sprovođenje planiranih strukturnih reformi .

Evropska komisija u novim prognozama rast BDP Srbije procenjuje na 1,6 odsto u 2016. nakon 0,8 odsto u 2015. dok bi u 2017. rast trebalo da bude 2,5 odsto.
Stopu nezaposlenosti u Srbiji Komisija prognozira na 16,8 odsto u 2016. i 16,1 odsto u 2017. nakon 17,4 odsto u 2015. godini.