Monah kojeg su naučnici prozvali `najsrećniji čovek na svetu` kaže da tajna sreće oduzima 15 minuta dnevno

Ukoliko pokušate da izguglate ’Ko je najsrećniji čovek na svetu?’ izaćiće vam ime Matthieu Ricard. Ovaj tibetanski budistički monah dobio je ovaj nadimak zahvaljujući dvanaestogodišnjoj studiji mozga o meditaciji i saosećajnosti.

Ricardova glava je bila povezana na 256 senzora koji su ustanovili da je njegov um veoma svetao kada je u stanju meditacije o saosećanju. Kako rezultati istraživanja pokazuju u tim trenucima mozak stvara nivo gama talasa koji nikada ranije nije objavljen u neurološkoj literaturi. Oni su povezani sa svešću, pažnjom, učenjem i pamćenjem.

Takođe je pokazana velika aktivnost u levom prefrontalnom korteksu  mozga, koji omogućava neuobičaeno veliki kapacitet za sreću i smanjenu sklonost ka negativnosti. Sam Ricard navodi da ponekad meditira i po čitav dan, a da mu ne dosadi, kao i da smatra da je generalno srećna osoba iako je za njega naziv ’najsrečniji čovek na svetu’ preterivanje medija.

Matthieu Ricard je nedavno govorio za Business Insider na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu, dajući savete kako da budemo srećni.

 „Samo provedite 15 minuta svakoga dana razmišljajući srećne misli!“

Kako kaže kada doživljavamo osećaj sreće i ljubavi to je prolazno i onda se desi nešto drugo, a mi idemo na sledeću misao. Umesto toga treba da se koncentrišemo i da ne dopustimo da išta omete naš um. Fokusirajte se na pozitivne emocije na određeni vremenski period.

Ukoliko ovo radite svaki dan po petnaest minuta i tako dve nedelje, počećete da primećujete pozitivne mentalne rezultate. Zamislite tek kakvi su rezultati posle nekoliko godina. Možete ovladati srećom, a sve je podržano od strane neuronauke.

 Ricard je takođe naveo da treba da prestanemo veoma često da izgovaramo reč ’JA’. On objašnjava kako stalno razmišljanje o sebi, i kako učiniti sve boljim za sebe, iscrpljuje i veoma je stresno jer na kraju dovodi do nezadovoljstva.

 „Ceo svet onda posmatrate kao pretnju ili interes za sebe“, objašnjava dodajući da ukoliko želimo da budemo srećni treba da budemo dobronamerni. Osećaćemo se bolje po pitanju sebe i činićemo druge srećnim. Vaš um i telo biće čistiji i zdraviji.

Kako da svoj um dovedete do tog stanja? Konstantnom vežbom, kao da se kondiciono pripremate za maraton. Dakle dobrota, pažnja i emocionalna ravnoteža su takođe veštine koje možemo uvežbati i ka kojima treba da stremimo.

Foto: Wikimedia