Kako da ne puknemo pod velikim stresom
Zamislite da se vozite po putu punom magle. Želite nekud da stignete brže ali jednostavno ne vidite dovoljno jasno, jer vas magla stalno ometa. Tako je isto i našem umu kada smo pod stresom a treba trezveno da razmišljamo.
Svima nam se desilo da nam nešto pođe naopako, onako kako nismo hteli. Još kad se na to nadoveže nekoliko stvari, čovek pod pritiskom, jednostavno pukne. Ali, ako poslušamo neuropsihijatre, to je moguće sprečiti.
Imamo sledeću situaciju. Kasnite na aerodrom jer se saobraćaj sporo kreće zbog snega. Niste se naspavali, prethodno vas je neko iznervirao na poslu. Najzad stižete do šaltera na aerodromu, ali shvatate da ste zaboravili pasoš. Situacija u kojoj bi retko ko ostao smiren.
Poznati neuropsihijatri među kojima je i Daniel Levitin, savetuju da pokušate nešto što se zove – „Buduće osvrtanje“ ili pred-uviđaj. To je ustvari kada gledate unapred i pokušavate da vidite šta bi sve moglo da pođe naopako. Onda smislite šta možete da uradite da biste sprečili da se to desi, ili smanjili štetu.
Levitin tako savetuje sledeće – Odredite mesto u kući za stvari koje se lako zagube. U mozgu postoji struktura koja se zove hipokampus, koja je evoluirala tokom 10.000 godina, kako bi vodila računa o lokaciji bitnih stvari. On dobro funckioniše kod stvari koje miruju a slabije kod onih koje se kreću. Zato stalno gubimo ključeve, naočare, pasoše… Zato treba odrediti psoebno mesto za sve te stvari.
Pasoše, kreditne kartice, lične karte je najbolje uslikati (poslati sebi na mejl ili staviti na Dropbox), tako da ih imate na internetu u slučaju da ih neko ukrade, i biće lakše da izvadite nove.
To su neke očigledne stvari. Imajte na umu da pod stresom, mozak oslobađa kortizol, koji je „toksičan“ i pomućuje nam misli. Zato je deo pred-uviđaja da shvatite da niste u najboljem izdanju kad ste pod stresom i da bi trebalo da postavite sisteme.
Postoje i neke druge stvari koje nisu toliko očigledne. Na primer, kada odete kod lekara, imate povišen holesterol, a lekar vam prepiše recimo statin. Iako se na prvi pogled čini da je lek bezazlen, kada biste ušli u razgovor sa lekarom, videli biste da imate malo šanse da lek pokaže rezultate, a veće šanse da imate negativne posledice. Ideja pred-uviđaja jeste da mislimo unapred o pitanjima koja ćemo moći da postavimo i tako podstaknemo razgovor. Takođe, trebalo bi da smislimo o pitanjima poput kvaliteta života, jer često imamo izbor.
Moramo da se naviknemo da mislimo unapred. Važno je da shvatimo da svi imamo mane, s vremena na vreme svi pogrešimo. Ideja je da mislimo unapred koje bismo greške mogli da napravimo, da postavimo sisteme koji će pomoći da se umanji šteta, ili da sprečimo da se loše stvari uopšte dogode.
Pogledajte ceo govor: Daniel Levitin – Kako da ostanete smirene kada znate da ćete biti pod stresom
