Filmski mitovi u koje verujete
Pojedine scene u filmovima ste verovatno toliko puta pogledali da ste počeli da verujete u njih, kao i mnogi drugi. E pa, to je samo film, podseća Curiousmob, napravljen da vas ’kupi’, a ne da vas nauči. Za ovih 8 mitova ste mislili da su istina.
1. Hloroform vas ne drži u nesvesti satima
Scene u kojima kriminalci drže žrtvu omamljenu satima nisu nikakva novost. Nauka ne potvrđuje ovaj efekat. Hloroform je dobar anestetik ali je najčešće potrebno mnogo vremena da bi se neko zaista onesvestio. Da bi se postigao nivo nesvesnog koji se prikazuje u filmovima vaša žrtva mora udisati hloroform bar pet minuta, a šanse su i tada male.
2. Policija može istog prenutka početi sa praćenjem poziva
Čini se da scenaristi nemaju predstavu o tome kako funkcionišu telekomunikacije već prave svoju verziju koja im odgovara. U svakom filmu sa tom temom vidimo scenu u kojoj agenti slušaju razgovor i moraju da čekaju da prođe određeno vreme kako bi počeli da da lociraju poziv. Zapravo, mnogo smo napredovali od tog vremena, naročito pojavom ID i GPS sistema. Policija, ali i svi drugi mogu pratiti pozive svih drugih istog trenutka.
3. Prigušivači ne čine pucanj nečujnim
Metak nikada ne može da bude ispaljen bez buke. Suzbijači zvuka uglavnom funkcionišu tako da pomognu pomućivanju tuđe percepcije zvuka. Osoba koja nema veze sa oružijem neće znati o čemu je reč ako čuje pucan iz pištolja sa prigušivačem.
4. Ne morate da sedite satima u policijskoj stanici da biste prijavili nestanak osobe
Ovakve scene su obično veoma dramatične i prikazuju osobu koja lamentira satima kako bi ispunila formular da prijavi nestanak osobe. Izveštaj možete predati što je ranije moguće. Po nekim zakonima ste u obavezi da to uradite naročito ukoliko je u pitanju bliži član porodice.
5. Srce koje je prestalo da kuca ne možete ponovo pokrenuti defibrilatorom
Dolazimo do osnova realnosti. Mrtve ne možemo da vratimo. Osim ako nije reč u filmu koji se tom dramom prodaje. Defibrilatori se obično koriste kada neko ima srčani udar ili aritmiju. Dakle ovaj instrument se koristi samo ukoliko srce i dalje kuca. Ne može da budi iz mrtvih.
6. Forenzika ne može rešiti slučaj
Ne zna se broj filmovima i serijama koje prikazuju kako forenzičari uz pomoć samo DNK rešavaju slučaj zločina. DNK je esencijaljni ključ u dokazivanju zločina i stavljanja nekoga iza rešetaka. Zapravo stvari su mnogo komplikovanije. Mesto zločina može imati kontaminacije DNK šireg područija i svih ljudi koji su tu prošli kroz lice mesta. Dakle tešto da forenzičari samo na osnovu DNK mogu rešiti slučaj.
7. Lekovi ne mogu da se tek tako ubrizbavaju u srce
Još jedna veoma poznata i učestala filska scena jeste ubrizgavanje injekcije u srce i rešavanje drame. Ponovo, nikoga ne možete povratiti iz mrtvih. Iako intakardijalne injekcije postoje one se gotovo nikada ne koriste jer postoje drugi, manje rizični, metodi. Medicina je otišla dalje od ubrizgavanja lekova u srce. Samo stručnjaci mogu to uraditi, u drugim slučajima rizikujete bušenje srca i krvarenje na smrt.
8. Mučenje ne funkcioniše
Čuvena agentska mučenja kako bi se priznala istina nisu baš primenljiva u praksi, potvrdili su iz CIA. Postoji mnogo jednostavnijih načina kako bi se to postiglo, bez da se iko oseća neprijatno. U stvarnosti, fizičko mučenje može čak dovesti do netačnih informacija koje mogu učiniti slučaj komplikovanijim. Zlikovac može izmisliti priču samo kako bi se tortura završila. Međutim scene mučenja se veoma dobro prodaju u filmovima. Što je veće maltretiranje ljudi su više prikovani za svoje fotelje gledajući u ekran.
Foto: pixabay
