Državne obveznice `planule` na Beogradskoj berzi
Tokom prve nedelje trgovine državnim hartijama na Beogradskoj berzi, zvaničnom srpskom tržištu kapitala, ostvaren je promet od 3,2 miliona evra.
Državne obveznice, koje spadaju u najsigurnije hartije od vrednosti, odnedavno su, na Beogradskoj berzi dostupne i građanima. Iako su listirane čak 64 emisije ovih državnih hartija, trgovalo se obveznicama samo dve serije. Međutim, na Berzi, koja već godinama vapi za novim „tržišnim materijalom“ su – zadovoljni.
Postojanje trgovanja u prvim danima je bilo relativno neočekivano imajući u vidu da je investiciona javnost bila nepripremljena za ove složene hartije od vrednosti, te je promet od 3,2 milona evra ostvaren u prvih nedelju dana zaista pozitivan impuls u razvoju ovog segmenta tržišta, kaže za Novosti glavni analitičar Beogradske berze Miroljub Ristić.
Trgovanje je zabeleženo na dve serije obveznica, jednoj nominovanoj u dinarima, a drugoj u evrima, sa rokovima dospeća 2018, odnosno 2017. godine. One kupcima donose prinos od oko 4,5 odsto na dinarske, odnosno oko 2,5 odsto na obveznice nominovane u evrima. Prinos, inače, zavisi od cene po kojoj se hartija kupi.
Na takozvanom prajm listingu Berze uključene su 64 emisije državnih dugoročnih hartija od vrednosti, i to 40 dinarskih i 24 nominovane u evrima, sa rokom dospeća od jedne do 11 godina. Pojedinačna obveznica glasi na 10.000 dinara, a ona nominovana u evopskoj valuti – na 1.000 evra.
U poređenju sa kamatama na štednju, ulaganje u državne obveznice je isplativije rešenje. Međutim, prinos od 4,5 odsto na dinarske obveznice ostvaren u prvoj nedelji trgovanja moguće je ostvariti i na štednju u banci na duži rok, bez plaćanja provizija. Zarada na evru je, pak, bila bolja nego u banci.
Najveća prednost državnih hartija je činjenica da su oslobođene poreza na zaradu i da se na tržištu mogu prodati bilo kada pre roka dospeća, ukazuje berzanski analitičar Nenad Gujaničić.
O koristi obveznica, troškovima i drugim bitnim stavkama trgovine na Beogradskoj berzi, možete pročitati OVDE.
