Grčka kriza nema uticaja na poslovanje u Srbiji

Pridružite se poslovnoj zajednici od 20000 najuspešnijih i čitajte nas prvi

    Grčka kriza nema uticaja na poslovanje u Srbiji

    Srbija i Grčka, istorijski gledano, imaju dobre diplomatske i ekonomske odnose, a zbog sličnosti kulture i mentaliteta dva naroda postoje i tesne veze. Ako se tome pridoda i geografska blizina dve zemlje, lako je razumeti zašto je Srbija bila jedna od značajnijih destinacija za grčke kompanije u toku njihove međunarodne ekspanzije, kaže za BIZLife Philippos Karamanolis, predsednik Upravnog odbora Helenskog privrednog udruženja Srbije.

    „Najveći deo grčkih investicija u Srbiji ostvaren je u periodu između 2001. i 2008. godine, pre svega kroz akvizicije lokalnih kompanija u različitim tržišnim segmentima. Globalna ekonomska kriza zajedno sa krizom grčkog javnog duga, neminovno je usporila taj process, ali samo u određenoj meri. Izazovi sa kojima se Grčka suočava, svakako da privremeno mogu da utiču na odluke matičnih kompanija kada su u pitanju dodatne investicije u inostranstvu, ali s druge strane, mogu da deluju i kao katalizatori međunarodne ekspanzije, u potrazi za alternativnim izvorima profitabilnosti i rasta“, navodi Karamanolis i ističe da je Grčka i dalje među najvećim investitorima u Srbiji, dok Helensko provredno udruženje Srbije danas ima najveći broj članova od svog osnivanja 2003. godine.

    U kojoj meri je ekonomska situacija u Grčkoj uticala na poslovanje grčkih kompanija u Srbiji?

    Grčke kompanije do sada su investirale više od dve milijarde evra u Srbiji, čime je Grčka jedan od najvećih stranih investitora u zemlji. Naši članovi su aktivni u brojnim sektorima, uključujući finansijske usluge, hotelsku industriju, energetiku, sektore hrane i pića, građevinskog materijala, trgovine, proizvodnje i mnoge druge. Grčke banke čine gotovo 14 odsto bankarskog sektora Srbije, a mnogi naši članovi su među liderima u oblastima u kojima posluju.

    Smatram da ekonomska kriza koja traje u Grčkoj nije imala značajan uticaj na poslovanje filijala grčkih kompanija u Srbiji. Mali broj kompanija je napustio zemlju i to uglavnom zbog toga što na lokalnom nivou njihovo poslovanje nije bilo profitabilno, a u istom periodu na srpskom tržištu pojavilo se i dosta novih grčkih kompanija. Uticaj krize je možda bio izraženiji u ranijoj fazi tokom 209-2010. i to za one kompanije koje su bile nove na tržištu i koje su se više oslanjale na podršku matičnih kompanija. U međuvremenu, lokalne podružnice izvršile su neophodna prilagođavanja u svom poslovanju i sada su u poziciji koja im omogućava samostalnost u radu. Stoga njihov rad danas mnogo više zavisi od razvoja srpske ekonomije, nego od ekonomskih dešavanja u Grčkoj.

    Kako ocenjujete aktuelnu investicionu klimu u Srbiji i može li se reći da se poboljšala u poslednjih nekoliko godina?

    Slika investicione klime u Srbiji je prilično mešovita. S jedne strane definitivno možemo reći da u zemlji postoji jasan konsenzus o značaju privlačenja stranih investitora u cilju rešavanja pitanja nezaposlenosti i još važnije, kako bi se iskoristio njihov ’know how’ i razvila konkurentnija ekonomija. Stoga su neophodni stalni napori za poboljšanje poslovnog i regulatornog okruženja. S druge strane, redovna istraživanja koja sprovode međunarodne institucije, kao što je Izveštaj o uslovima poslovanja Svetske banke, pokazuju da poslednjih godina Srbija nije postigla značajan napredak u tom pogledu.

    Neophodno je uložiti dodatne napore kako bi se obezbedila predvidljivost i stabilnost poslovnog okruženja i smanjila birokratija, na šta su u više navrata ukazivali i mnogi učesnici tržišta, uključujući i poslovna udruženja pristuna u Srbiji, kao i međunarodne finansijske organizacije poput Svetske banke i MMF-a. To uključuje reformu pravosudnog sistema, borbu protiv korupcije, reformu penzionog sistema, brzinu izdavanja različitih dozvola, kao i brže usklađivanje sa zakonodavstvom EU.

    Ohrabruje činjenica da su ova pitanja dobro poznata državnim organima koji su već uspešno rešili određene oblasti, kao što je Zakon o radu, kao i nedavna izjava premijera Srbije u kojoj je izrazio optimizam da će Srbija ove godine poboljšati svoju poziciju u prethodno pomenutim istraživanjima.

    U kojim industrijama, prema vašem mišljenju, se može očekivati dalje unapređenje ekonomskih odnosa Grčke i Srbije?

    Turizam i energetika su među sektorima gde još uvek postoji mogućnost rasta, ali smatram da je bilateralna trgovina oblast koja svakako još uvek nije dostigla svoj puni potencijal. Grčka trenutno zauzima 20. mesto na listi trgovinskih partnera Srbije sa obimom trgovine od 350 miliona evra u 2014, što predstavlja samo 1,5 odsto srpskog uvoza i izvoza.

    Prema mom mišljenju postoje velike mogućnosti za povećanje bilateralne trgovine, a pomenuću dva jednostavna primera:

    • Svakog leta stotine hiljada Srba poseti Grčku. Tom prilikom upoznaju i neke grčke proizvode i voleli bi da iste pronađu i u svom lokalnom marketu.

    • Istovremeno, dva velika trgovinska lanca sa jakim osećajem pripadnosti Grčkoj, bilo kroz direktno vlasništvo ili menadžment, trenutno posluju u Srbiji. Oni predstavljaju odličnu priliku za srpske proizvođače da uđu na grčko tržište.

    U Srbiji ste već duži period, koje su sličnosti, a koje razlike u menadžmentu u Srbiji i Grčkoj, i koji stil vam više odgovara?

    Kao što sam već pomenuo, postoje mnoge sličnosti u kulturama naših naroda i to se u određenoj meri odražava i na stil upravljanja. Međutim, usled političkih i ekonomskih uslova u poslednjih 30 godina i činjenice da su mnogi poslovni sektoru u Grčkoj u zrelijoj fazi, rekao bih da većina grčkih menadžera ima veće iskustvo od srpskih kolega, kao i da Grčka ima veći udeo menadžera sa međunarodnim iskustvom, kako onih koji su to iskustvo stekli kroz studiranje i rad u inostranstvu, tako i onih koji rade u multinacionalnim kompanijama. Ova činjenica se ogleda u određenim apsektima njihove radne etike i učinka.

    Istovremeno, drago mi je što mogu da primetim koliko obećava nova generacija srpskih menadžera i što sam, od kad sam došao u Srbiju 2008. svedok značajnog poboljšanja tokom godina. Dolazak brojnih stranih investitora s početka 2000. pružio je priliku mnogim mladim menadžerima da rade u ovim kompanijama što im je, zajedno sa iskustvom koje su stekli vremenom, pružilo mogućnost da u velikoj meri razviju svoje menadžerske veštine i potencijale.

    What's your reaction?

    developed by Premium Factory. | Copyright © 2020 bizlife.rs | Sva prava zadržana.

    MAGAZINE ONLINE