Privredu guši siva zona i slaba kupovna moć

Privrednicima u Srbiji posao otežava nelojalna konkurencija iz sive zone, niska kupovna moć građana i previše administracije.

Od 256 preduzeća, među kojima je Ipsos Strategic marketing sproveo anketu o propisima i sivoj ekonomiji, najviše pozitivnih ocena dali su za dostupnost informacija o propisima na sajtovima ministarstava i drugih institucija.

Iako statistika kaže da, i pored smanjenja penzija i plata, u javnom sektoru potrošnja nije pala, za privrednike je baš slaba kupovna moć građana najveći problem. Veći od čestih promena propisa, naknada i visine poreza.

Jelena Bojović iz NALED kaže da privrednici ne vide dovoljan broj kupaca, ne osećaju da je potrošnja povećana, već da, naprotiv, 88 posto privrednika kaže da je najveći problem slaba kupovna moć.

Predrag Kurčubić iz Ipsos Strategica navodi da čak svako treće preduzeće u aprilu tvrdi da moraju da razmišljaju o otpuštanju radnika i smanjenju plata zbog činjenice da konkurencija posluje u sivoj zoni i da moraju da se prilagođavaju.

Tek svako dvanaesto ili trinaesto preduzeće koje radi mimo zakona bude otkriveno i plati kaznu, ali polovina njih nastavi po starom, jer im se to isplati, pokazalo je istraživanje.

Privrednici se poboljšanju nadaju od leta, kada počinje primena Zakona o inspekcijskom nadzoru. Od Vlade očekuju i da konačno popiše sve takse i odredi kako se računaju. Pomoglo bi i donošenje Zakona o elektronskoj arhivi.

Advokat Đorđe Vukotić kaže da su izmene Zakona o arhiviranju u nadležnosti Ministarstva kulture. Dodaje da je nekakav nacrt zakona pripremljen, ali da ne rešava pitanje arhiviranja i da bi morao da bude unapređen.

Obavezno čuvanje dokumentacije na papiru samo jedan trgovinski lanac godišnje košta 100.000 evra, kažu u NALED.