Unapređenje ekonomske saradnje
Hrvatski poslovni klub (HPK) osnovan je još 2006. godine kao dobrovoljna, nestranačka i neprofitna organizacija sa ciljem da bude mesto za razmenu informacija, iskustava i ideja između Hrvatskih privrednih subjekata koji deluju u Republici Srbiji, priča za BIZLife Mirko Babić, predsednik Hrvatskog poslovnog kluba.
„Sve to vreme usko smo sarađivali sa predstavništvom HKG u Srbiji, a nakon njihova povlačenja, HPK je ostao praktično jedino mesto gde naše firme (uglavnom manje i srednje) mogu da dobiju određenu pomoć ili inormacije sa tržišta koje su im potrebne. Uloga HPK je da bude i pomoć svim novim preduzećima iz Hrvatske koje žele da dođu na ovo tržište, bilo preko otvaranja svojih predstavništva ili firmi/kćeri, ili kroz direktne investicije u Srbiji. Na kraju, možemo da budemo od pomoći i srpskim firmama koje žele da posluju u Hrvatskoj, dakle, cilj nam je unapređenje ukupne ekonomske saradnje Srbije i Hrvatske.“
U kojoj meri je ekonomska kriza uticala na poslovanje kako firmi koje su osnovane hrvatskim kapitalom, tako i na predstavništva hrvatskih kompanija u Srbiji?
Ova dugogodišnja ekonomska kriza svakako je negativno uticala na poslovanje većine firmi, bez obzira na poreklo kapitala, jer slabljenje kupovne moći građana Srbije naravno da se negativno odražava na poslovanje firmi, pogotovo iz prehrambenog i trgovačkog sektora. Međutim, tržište Srbije je svakako za većinu naših firmi od strateške važnosti, tako da većina njih nastoji da se prilagodi trenutnoj ekonomskoj situaciji, i na taj način stvori pretpostavke za održivo buduće poslovanje.
Danas se govori o oko 155 hrvatskih kompanija, a nekad je taj broj bio 220. Koji su sve uzroci manjeg broja kompanija iz Hrvatske?
Mnoga su se preduzeća morala ili zatvoriti ili prebaciti poslovanje na nekog uvoznika ili distributera/zastupnika, ali tu se uglavnom radi o manjim firmama, sa jednim do pet zaposlenih, koja nažalost nisu mogla da opstanu u uslovima dugotrajne ekonomske krize, ili su jednostavno shvatili da im je indirektno prisustvo na tržištu trenutno puno isplativije, nego da angažuju svoje resurse. Iako, taj proces je izuzetno dinamičan, ima veći broj manjih, privatnih preduzeća koja se otvaraju, a da mi ni ne znamo za njih, odnosno nisu u našem registru, ali je ta brojka realna 150-160 firmi iz Hrvatske je trenutno aktivno i posluje u Srbiji.
Na koje vam probleme u poslovanju u Srbiji najviše ukazuju kolege, a na šta se najčešće žale privrednici u Hrvatskoj?
Problemi su svima poznati, a najveći su pad kupovne moći građana, koji se očituje kroz smanjenje potrošnje, pogotovo onih proizvoda sa većom dodatnom vrednošću, jer potrošači uglavnom traže jeftinije proizvode, nije im toliko bitan kvalitet, koliko cena. Zatim, jedan od većih problema je i nedovoljna konsolidacija maloprodajnog tržišta Srbije, još uvek dominiraju mali trgovci, s kojima je rizično poslovati, a instrumenti osiguranja plaćanja su nedovoljni. Međutim, svakako najveći problem za sve uvoznike u Srbiji, koji svoju robu nabavljaju iz Hrvatske ili iz ostalih zemalja EU, je nestabilan kurs dinara u odnosu na evro, dakle, stvaraju se velike kursne razlike u poslovanju svake firme, što direktno utiče na negativno poslovanje preduzeća. Ima tu još nekih manjih problema u carinskom, pravnom i finansijskom sektoru, ali to se rešava kroz institucije sistema i oni nisu ograničavajući faktor u našem poslovanju. Očekujemo da će ti problemi u potpunosti nestati kako Srbija bude prilagođavala svoje zakone i pravilnike sa zakonima iz EU. No, treba istaći da je Srbija u mnogim stvarima trenutno ispred Hrvatske, a pogotovo ima bolje uslove za privlačenje stranih investitora, nude im se konkretni projekti i to se vidi sa većim brojem stranih investitora koji biraju Srbiju kao mesto gde će pokrenuti svoju proizvodnju.
