Sve prednosti altruizma: Kako da dopustite ovoj filozofiji da bude vaš vodič
Sa filozofskog aspekta, altruizam je način osećanja, mišljenja i delovanja u koristi drugih – svojih najbližih i celokupnog čovečanstva, bez očekivanja bilo kakve nagrade za to. Ljudi skloni altruizmu, zapravo su skloni nesebičnom dobročiniteljstvu bez interesa, čija je srž svesno odricanje i žrtvovanje. Budistički monah i istražitelj sreće, Matthieu Ricard, kaže da „Mi ljudi, imamo izuzetan potencijal za dobrotu, ali takođe i neizmernu moć da naškodimo“.
Svaki „alat“ može se koristiti da se nešto uništi ili izgradi – sve zavisi od motivacije. Iako je neprirodno i nepogodno konstantno i zarad svega žrtvovati svoje vlastite interese, reč je o biranju altruizma, pre nego egoizma. Između ostalog, ova filozofija krije blagostanje i mir. Ljudi su, danas, najveći faktor uticaja na Zemlji, posebno imajući u vidu da ulazimo u antropocen – eru ljudskih bića. Ono što je važno, jeste redukcija materijalnih sredstava (limitirano korišćenje), vođenje računa o prirodi, briga o kvalitetu, a ne kvantitetu, i uvažavanje osnovnih ljudskih potreba.
Kako izlaže Ricard, 1900. su bile godine sigurnosti, ali već od 1950. dolazi do velikog ubrzanja, da bismo krupnim koracima stigli do perioda prekoračenja određenih planetarnih ograničenja. Kada je reč o bioraznolikosti, temi koja je sve češće centar medijskih izveštavanja, budistički monah kaže da će do 2050. godine nestati čak 30 odsto svih vrsta na Zemlji. Postavlja se pitanje šta učiniti zarad dobrobiti životne sredine? I, koliko god ovo pitanje bilo političke, naučne ili ekonomske prirode, odgovor je, ipak, daleko jednostavniji: biranje altruizma naspram egoizma.
Ono za šta se učitelji altruizma zalažu jeste razmišljanje o svojim postupcima u sadašnjosti i delovanje u skladu sa određenim principima koji ne mogu da štete. Možda mislite da ono što radite danas nikako ne može uticati na ono što će se desiti za sto ili dvesta godina, međutim, Ricard otkriva da to nije tako: kada bi svi, danas, radili ispravno i u korist budućih generacija, ljudska rasa i sama planeta ne bi imala predviđeni „rok trajanja“ – barem ne ovaj aktuelni, o kojem diskutuju naučnici. Jedan od najvećih izazova današnjice je pomiriti tri vremenska merila: (1) kratkoročnu ekonomiju, uspone i padove na berzi, proračune na kraju godine, (2) kvalitet života koji je osrednjeg roka, a odnosi se na kvalitet svakog trenutka naših života tokom 10 i 20 godina, (3) dugoročno merilo životne sredine na kojoj se zasnivaju naši životi. Postoji samo jedan koncept koji može pomiriti ova tri merila, a to je – imati više obzira prema drugima.
„Ako imate više obzira prema drugima: imaćete ekonomiju kojoj je stalo, gde su finansije u službi društva, a ne društvo u službi finansija; nećete igrati u kazinu sa sredstvima koje su vam ljudi poverili; potrudićete se da otklonite nejednakost, da društvu dajete neku vrstu dobročinstva u obrazovanju, na radnom mestu… Jer, u suprotnom, imate naciju koja je najbogatija i najmoćnija, a svi su nesrećni. U čemu je svrha toga“ – ističe poznati svetski istražitelj sreće i govornik.
Ono što je činjenica, jeste da altruizam nije nekakav novi ideal koji će popraviti ljude i sebičnost među njima, ali može pomoći u prevazilaženju otuđenosti i egocentričnosti. Da bi se prelazilo na složene, više nivoe i napredak u bilo kojoj delatnosti, potrebna je kreativna saradnja, razumevanje, poštovanje i uvažavanje tuđih interesa. Prema mnogim istraživanjima, zaključak je da su ljudi kao glavni faktor svoje sreće naveli – ne bogatstvo i luksuz, već kvalitetne međuljudske odnose.
Foto: Pixabay
