Pobedite socijalnu anksioznost: Strah koji vam narušava kvalitet života
Da li ste znali da je socijalna anksioznost treći najveći zdravstveni problem u svetu danas? Reč je o vrsti fobije, propraćene intenzivnim strahom u društvenim situacijama, prilikom čega nastaju iracionalne misli da će osoba biti negativno shvaćena Ukoliko u ovakvim okolnostima, kada vam je stalo do mišljenja drugih (najčešće autoriteta) primetite nelagodnost, crvenilo na licu, otežano disanje, nemire u stomaku, znojenje dlanova, vrtoglavicu – verovatno da patite od socijalne anksioznosti. Iako nije fatalna, veoma je neprijatna, i trebalo bi je što pre iskoreniti, mada taj proces nije jednostavan, piše sajt Pricajmootome.rs.
Simptomi nisu samo fizički, već i oni vezani za ponašanje. Socijalno anksiozni ljudi najčešće narušavaju kvalitet svog života i ograničavaju broj svojih aktivnosti zbog ove vrste poremećaja, skrivaju se kako bi izbegli da budu u centru pažnju ili potencijalnu sramotu, imaju poteškoće da pogledaju druge u oči ili potrebu da povedu prijatelja gde god da krenu… Da biste izbegli nelagodnost kada ste u centru pažnje ili kada vas neko posmatra dok nešto radite, da bi ste bili otvoreni za upoznavanje novih ljudi, obićno ćaskanje ili držanje javnog govora, da bi ste lako prihvatali kritike ili pozive na druženje – potrebno je da se opustite i ne razmišljate šta ko očekuje od vas; oslobodite se straha da ćete se osramotiti ili da će drugi suditi o vama. Pokažite samosvesnost i samouverenost.
Želite li da pobedite socijalnu anksioznost, promenite stav. Prestanite da osuđujete sebe, promenite nerealna očekivanja prema svom ponašanju i iskrivljene percepcije da će vas drugi osuditi i odbaciti ukoliko niste savršeni. Vežbajte da samooptužujuće misli zamenite suportativnim. Koristitite maštu konstruktivno i nemojte se pitati šta je u tuđim glavama i da li vas neko u određenom trenutku osuđuje, jer to možda nikada nećete saznati. Možda delimično možete uticati na to šta će drugi misliti o vama, ali jedno je sigurno – ne možete kontrolisati ničije misli i ideje.
Opustite se.Kada previše brinete i unapred razmišljate o nekoj situaciji, vi sebe na taj način programirate, tako da kada se zaista nađete u određenoj u situaciji o kojoj ste previše brinuli, automatski se javlja anksioznost. Umesto toga, pokušajte neposredno pre društvenih situacija da se opustite. Napravite sebi mirišljavu kupku, pustite neku relaksirajuću muziku, dišite duboko, sedite u udobnu stolicu, i negujte opušten, a ne rigidan telesni stav.
Izlažite se stvarima koje vas plaše. Zamislite, na primer, da živite u kući i da se trideset godina niste popeli na tavan. Izbegavali ste to da učinite, jer vas je pomisao na mračni tavan oduvek plašila. Ipak, jednog dana, situacija od vas zahteva da proučite gornji deo kuće i niste u prilici da to izbegnete. Kada se prvi put nađete u toj prostoriji koju ste izbegavali trideset godina osećaćete se nelagodno i anksiozno. Ovakva osećanja su očekivana, jer ljudi obično izbegavaju stvari koje su po njih opasne, na taj način nesvesnom umu šalju poruku: ‘Tavan je opasan, i ja ga zbog toga izbegavam’, a kako se um uvek trudi da bude od pomoći – počinje da asocira strah za ono čega se plašite i na taj način čini da to izbegavate još više. Samim izbegavanjem određene situacije, sprečavate da se za nju veže nešto drugo, na primer, neka neutralna ili čak pozitivna emocija ili iskustvo. Ljudi izbegavaju stvari koje ih plaše, i plaše se stvari koje izbegavaju. Slično je i sa socijalnim situacijama, što se više izlažete, manje ćete se osećati nelagodno i neprijatno. Stvara se priilika da upoznate divne ljude i da prođete kroz lepa iskustva.
Foto: Emedicalguild
