Kurs dinara zavisi od ECB, Železare…

Kurs dinara je relativno stabilan, a na stabilizaciju deviznog tržišta pozitivno će delovati i to što će ECB započeti kupovinu obveznica članica evrozone, kao i izvoz Železare, kaže viceguverner Narodne banke Srbije Veselin Pješčić.

"U onom trenutku kada se pokrene Železara i njeni izvozni kapaciteti to bi trebalo da deluju u pravcu stabilizacije kursa dinara", rekao je on na predstavljanju "Izveštaja o inflaciji – februar 2015. godine".

Podsećajući da je kurs dinara i sad relativno stabilan, Pješčić je istakao da će indirektno na stabilizaciju deviznog tržišta u Srbiji delovati i to što će Evropska centralna banka (ECB) marta započeti kupovinu obveznica zemalja članica evrozone.

"Efekti te mere koje bi mi mogli da osetimo su pre svega kroz povećanje potražnje za našim izvoznim proizvodima i kroz povećanu likvidnost (na tržištu evrozone) i dostupnost izvora finasiranja za naše banke i naša preduzeća", rekao je viceguverner NBS.

Pješčić je rekao da će se povećanje likvidnosti na tržištu evrozone "svakako u jednom trenutku" preliti i u Srbiju, pošto je 75 odsto bilansa banaka u Srbiji u vlasništvu banaka iz EU.

"U meri u kojoj se proizvodnja Železare u ovoj godini bude povećala u odnosu na prethodnu, u toj meri će to imati pozitivan efekat na kretanje BDP", rekao je on.

Po projekcijama NBS, pad BDP u 2014. bio je oko 1,8 odsto, što je nešto povoljnije od procene iz novembra prošle godine, dok će u ovoj godini privredna aktivnost "zabeležiti blagi pad od 0,5 odsto BDP".

"Pozitivan doprinos privrednoj aktivnosti trebalo bi da daju neto izvoz i investicije, dok će mere fiskalne konsolidacije uticati na pad potrošnje, kako državne, tako i privatne", naveo je viceguverner.

Kako je istakao Pješčić, u NBS opravak ekonomske aktvnosti očekuju u narednoj godini, pri čemu bi trebalo da fiskalno prilagođavanje i strukturne reforme doprinesu rastu investicija i neto izvoza.

Inflacija je 2014. godine iznosila 1,7 odsto, dok će međugodišnja inflacija u januaru 2015. biti blizu nule što će, po njegovim rečima, biti istorijski minimum.

"Od februara očekujemo postepeno povećanje inflacije i približavanje granicama cilja u drugoj polovini godine, od kada bi trebalo da se kreće u granicama cilja i da na kraju godine iznosi nešto ispod četiri odsto", rekao je Pješčić.

Pješčić je rekao da ove godine očekuje rast nekih regulisanih cena, pre svega struje, što će "pogurati inflaciju u granice cilja".

Kako je naveo, deficit tekućeg računa u prošloj godini iznosio je oko dve milijarde evra ili 5,9 odsto BDP, a u 2015. godini iznosiće oko 4,3 odsto BDP. Najveći doprinos, naveo je, daće očekivani oporavak energetskog sektora, niže cene energenata i smanjenje potrošnje usled mera fiskalne konsolidacije.

Na pitanje dokle se stiglo u rešavanju problema kredita u švajcarskim francima, Pješčić je rekao da razgovori NBS i poslovnih banaka i dalje traju.