U finansiranju MSP Srbija najlošija u regionu
Najveća prepreka razvoju malih i srednjih preduzeća (MSP) u Srbiji jeste nedostatak nebankarskih finansijskih institucija kao izvora finansiranja, ocenila je Amrerička agencija za međunarodni razvoj (USAID).
Izmenom regulative za rad nebankarskih mikrofinansijskih insititucija, procenjeni priliv sredstava u srpsku privredu bi iznosio 869 miliona evra u roku od četiri godine.
To bi dovelo do otvaranja 230.000 radnih mesta i uštede u državnom budžetu od 149 miliona evra godišnje, rezultati su USAID projekta, predstavljenog na konferenciji za novinare u Beogradu.
Nebankarske (nedepozitne) finansijske institucije su mikrofinansijske institucije, lizing i faktoring, a Srbija je, kako je istaknuto, jedina u regionu u kojoj kreditne usluge nude samo bankarske institucije.
Pošto srpsku privredu čine prevashodno MSP, odnosno u njima radi 65,3 odsto svih zaposlenih u zemlji, stvara se 65,5 odsto ukupnog prometa i 55,2 odsto bruto domaćeg proizvoda, ocenjeno je da je neophodno stvaranja regulatornog okvira za rad tih finansijskih institucija.
Kako je rečeno, razgovori o zakonskom regulisanju rada mikrofinansijskih institucija, između Ministarstva finansija i Narodne banke Srbije su u završnoj fazi, a jedini problem je ko će raditi superviziju tih institucija.
Predstavnici USAID su objasnili da mikrofinansijske institucije nisu banke u klasičnom smislu, već institucije koje daju kredite građanima koji ne zadovoljavaju uslove banaka. Prema istraživanju Svetskog ekonomskog foruma, Srbija je na 125. mestu, od 144 zemalja, po dostupnosti finansijskih sredstava za preduzetnike i najlošija je u regionu.
Preduzetnicima su, kako je rečeno, potrebni mikro izvori finansiranja koji su njima prilagođeni, a raspon kredita koji nedostaje domaćem tržištu je od dve do 12 hiljada evra, za čije odobravanje klasične banke nisu zainteresovane.
U Evropi već postoji mogućnost davanja mikrokredita, a procenat nevraćenih kredita je jednocifren i niži je od nenaplativih kredita u bankarskom sektoru. Samo u Rumuniji postoji 130 mikrofinansijskih institucija koje raspolažu sa kapitalom od milijardu evra i čini trećinu finansijskog sektora.
Lizing je u Srbiji uređen skoro kao bankarski sektor, ali ga koristi svega jedan odsto MSP, dok je najčešći izvor finansiranja dozvoljeni minus, a porodica i prijatelji finansiraju 5,5 odsto MSP. U osam najrazvijenijih zemalja EU 40 odsto MSP koristi lizing.
Jedan od razloga za izmenu regulatornog okvira za lizing u Srbiji je što ga nepovoljan poreski tretman čini skupljim u odnosu na bankarske kredite, a drugi je neadekvatno regulisan operativni lizing.
Lizing je jedini izvor kapitala čija kamata podleže naplati PDV, te je, kako je rečeno, neophodno izmeniti Zakon o PDV u Srbiji, ali i olakšati uslove za dobijanje dozvole od NBS za osnivanje lizing kompanija.
Faktoring je jedna od nebankarskih finansijskih institucija, koja pruža usluge kupoprodaje postojećeg nedospelog ili budućeg kratkoročnog potraživanja, po osnovu ugovora o prodaji robe, ili pružanja usluga u zemlji i inostranstvu.
U Srbiji je registrovano 10 faktoring firmi, a njime se bavi i Agencija za osiguranje i finansiranje depozita (AOFI) i oko 10 komercijalnih banaka.
