Šta se desi kad nekog tužite za mobing?
U istraživanju Instituta za psihologiju, rađenom u 44 opštine, više od četvrtine zaposlenih u Srbiji izjavilo je da su zlostavljani na radu.
Zlostavljač je najčešće šef, ali se većina nije žalila, strahujući od otkaza. Suđenja za zlostavljanje ili mobing u proseku traju oko tri godine i zbog toga Inspekcija rada ili sudovi donose odluke o privremenom povratku na posao radnika, da ne ugroze njegovu egzistenciju.
RTS javlja da pošto je, kako tvrdi, prijavio nezakonite radnje u Zavodu za sport i medicinu gde je zaposlen kao lice za bezbednost i zdravlje na radu i protivpožarnu zaštitu, Zvonko Stojisavljević je od direktora dobio otkaz.
Počeo je radni spor, direktor je u međuvremenu smenjen, a novi rukovodilac dva meseca nije poštovao odluku suda da ga vrate na posao do okončanja spora. Vraćen je, kaže, u praznu kancelariju, bez stola i stolice i nije dobijao radne zadatke.
"Nije mi dozvoljavao ulazak u poslovne prostorije, nije mi dozvoljavao da otkucam identifikacionu karticu. Tek po rešenju koje je dobio od suda i pod pretnjom velike kazne vratio me je, ali i dalje ne obavljam svoje poslove već sedim u kancelariji", priča Zvonko Stojisavljević iz Zavoda za sport i medicinu sporta Srbije.
Posle konsultacija sa sudom, pravobranilaštvom i advokatima, zaposleni je vraćen na posao, prijavljen i isplaćene su mu zaostale zarade. To objašnjava u mejlu novi direktor Zavoda Goran Bojović.
Sada o bezbednosti i zaštiti zdravlja na radu i protivpožarnoj zaštiti brine privatna agencija, jer kako tvrdi zaposleni je i dobio otkaz jer nije obavljao svoj posao. Direktor se poziva na inspekcijske izveštaje koje nam nije dostavio.
Inspekcija rada može da vrati zaposlenog na rad do okončanja sudskog postupka da bi mogao da izdržava porodicu. Godišnje oni to urade u oko 700 sporova. Ali u ovom slučaju, tu odluku doneo je sud.
"Ukoliko postoji problem sa izvršenjem tog rešenja, zaposleni se za izvršenje rešenja obraća sudu. Ukoliko ima neke druge neprijatnosti na poslu, smatra da poslodavac krši njegova prava iz oblasti rada i radnih odnosa, onda on ima mogućnost da se obrati inspekcije rada", naglašava Goran Marković iz Inspekcije rada.
Ako zaposleni nema uslove za rad, ignorišu ga i ne daju mu zadatke, to je tipičan primer mobinga odnosno zlostavljanja na radu.
Odgovarajući kakave su šanse tih osoba, sindikalni poverenik i predsednik udruženja "No mobing "Vera Kondić kaže da bi oni trebalo da pokušaju na razne načine, koristeći sva zakonska sredstva, da se bore da se takva situacija dokaže i da se sa takvim ponašanjem prestane.
U dugom i mukotrpnom postupku dokazivanja mobinga poražavajuće je to što izostaje javna osuda. Zlostavljači se i dalje biraju na rukovodeća mesta, a oni koji prijave zlostavljanje odmah su na stubu srama.
Prošle godine suđenja za mobing prebačena su u nadležnost Višeg suda što će, smatraju stručnjaci, ubrzati donošenje presuda.
Foto: FreeImages
