Srbija gomila zlatne poluge
Za dve godine Srbija je zlatne rezerve povećala za skoro dve i po tone, sa 14,9 na 17,4, po čemu je prva među bivšim jugoslovenskim republikama po količini rezervi plemenitog metala, a treća u regionu, iza Grčke i Bugarske.
Devizne rezerve Narodne banke Srbije su na kraju novembra iznosile 10,27 milijardi evra. Najveći deo, oko 69 odsto, Srbija drži u hartijama od vrednosti evropskih zemalja poput SAD, Nemačke, Francuske, Belgije, Holandije…
Sa zlatom se postupa mudro i konzervativno, u njemu se drži oko pet odsto deviznih rezervi, a to je ono što se Srbiji i preporučuje. Centralna banka tako smanjuje rizik deviznih rezervi jer nije dobro svu aktivu držati u istom obliku i na jednom mestu.
Zlato takođe štiti od inflacije koja u evrozoni može pojesti prinos koji NBS ostvaruje na hartije u evropskim zemljama. Zlato omogućuje smanjenje rizika deviznih rezervi, ali i daje jemstvo poverenja u centralnu banku posebno u vremenima krize, kažu u NBS.
Ovaj plemeniti materijal se u Srbiji čuva u obliku zlatnih poluga, zlata na računima centralne banke u inostranstvu i kovanog zlata. Najveći deo je u zemlji, dok se mali deo čuva u inostranstvu. NBS ga je kupovala isključivo na domaćem tržištu od Rudarsko-topioničarskog basena Bor.
Oko 22 odsto deviznih rezervi čine sredstva koja su plasirana u vidu depozita i to najvećim delom kod centralnih banaka najrazvijenijih zemalja.
Manji deo čine plasmani kod međunarodnih finansijskih institucija, kao i prvoklasnih inostranih banaka minimalnog kompozitnog kreditnog rejtinga AA-, na osnovu ocene kreditnog rejtinga vodećih svetskih rejting agencija, a u skladu sa principima sigurnosti i likvidnosti, navodi NBS.
Prilivi u devizne rezerve NBS se ostvaruju po raznim osnovama, među kojima su najznačajniji prilivi po osnovu emisije državnih hartija od vrednosti Srbije, korišćenja kredita, privatizacije, izdvajanja devizne obavezne rezerve banaka, donacija, naplate kamata i kupona, kao i intervencijama na MDT međubankarskom deviznom tržištu – kupovinom i dr. Pored toga značaj izvor rasta deviznih rezervi predstavlja otkup zlata od domaćih proizvođača, ističu u NBS.
Valutarna struktura deviznih rezervi Narodne banke Srbije (bez zlata) je krajem novembra ove godine bila sledeća: učešće evra oko 60 odsto, američkog dolara oko 35 odsto, dok su britanska funta i kanadski dolar zastupljeni u manjim procentima.
Takođe, u valutnoj strukturi u manjem procentu učestvuju i specijalna prava vučenja koja su namenjena za izmirenje obaveza prema MMF u tekućoj godini. Ostale valute su minimalno zastupljene i namenjene su isključivo za potrebe obavljanja platnog prometa sa inostranstvom.
NBS upravlja deviznim rezervama u skladu s načelima likvidnosti i sigurnosti. Devizne rezerve koriste se (NBS interveniše kupovinom, odnosno prodajom deviza na međubankarskom deviznom tržištu) za održavanje likvidnosti u plaćanjima prema inostranstvu i intervencije na deviznom tržištu.
