Kako se talentovani `dvojac` iz Srbije predstavio u Oslu

Mladi i perspektivni mladići, Daniel Šaranović i Martin Pantović, poneli su titulu pobednika na ovogodišnjem Telenorovom konkursu održanom povodom Samita za mlade u Oslu. Tema konkursa je bila ’Kako digitalne komunikacije mogu doprineti pozitivnim društvenim promenama’, a Šaranović sa svojim projektom Sonochrome i Pantović koji se predstavio idejom o formiranju online debate za ljude različitih stavova, oduševili su sudije konkursa, otišli u prestonicu Norveške, družili se sa vršnjacima iz još 28 evropskih i azijskih zemalja, razvijali kreativnost i veštine na radionicama, učili od najboljih stručnjaka iz sveta komunikacija. Po povratku u Srbiju, svoje impresije iz Osla, talentovani Telenorov  ’dvojac’ je podelio sa redakcijom BIZLife.

Martin Pantović (levo) i Daniel Šaranović (desno)

Šta smatrate presudnim za pobedu na Telenorovom konkursu u Srbiji, koji vam je omogućio učešće na Telenor Samitu mladih u Oslu?

Daniel: Svakako da je sama inovativnost ideje pomogla, ali po mom ličnom mišljenju je presudno bilo to što se na samom projektu Sonochrome radilo i pre Telenor Youth Summit-a. Sam projekat Sonochrome je i prethodno bio nagrađivan (Pobeda na nacionalnom finalu, pobeda na svetskom polufinalu i prezentovanje na svetskom finalu Imagine Cup-a ) i primećen od strane medija (http://www.thedailystar.net/networking-the-world-through-ideas-55791). Lično smatram da je to bitno za svaki projekat – njegova inovativnost i rad na tom projektu.

Martin: Presudnim za pobedu na Telenorovom konkursu smatram svoju ideju koja ni po čemu nije ličila na ideje ostalih takmičara. Moja ideja se, između ostalog, fokusira na poboljšanje javnog govora kod mladih, koje smatram da fali mladima u Srbiji generalno. Moram da primetim i da smo mi, učesnici Samita, imali dosta treme prilikom prezentovanja svojih ideja. Problem postoji, a rešenje nije komplikovano – debata!

Vaš projekat se, u izvesnom smislu, temelji na ideji društveno-odgovornog karaktera. Kažite nam nešto više o projektu i kakav uspeh je doživeo u Oslu?

Daniel: Prvo i osnovno što treba naglasiti jeste da je Sonochrome – projekat BarFoo tima, studenata Matematičkog fakulteta u Beogradu (članovi su: Đorđe Relić, Lazar Radosavljević, Nikola Cimbaljević, mentor Srđan Božović i moja malenkost). Sonochrome je aplikacija za mobilne telefone koja pretvara boje u zvukove i slike u pesme. Na ovaj način, omogućavamo osobama sa oštećenim vidom da osete boje kroz tonove, ne razmišljajući o njima, ali takođe i omogućavamo da se uspomene, koje inače ljudi čuvaju putem slika, sačuvaju putem muzike. Plan nam je da se kasnije od slike stvori pesma određenog zanra (rock, blues…), gde će žanr zavisiti od same slike ili od muzičkog ukusa korisnika. Kreirajući neku vrstu ’Instagrama za slepe’, možemo čuvati uspomene i osetiti ih putem muzike. U Oslu je projekat dobio veoma dobar feedback od strane ljudi iz Telenora, a i deluje da je projekat ostavio utisak na ljude iz medija.

Martin: Da, može se reći da je ideja usmerena na poboljšanje društva za jedan mali, ali bitan deo. Ideja je bila pozitivno prihvaćena od strane organizatora, kao i od strane učesnika Samita.

Među idejama ljudi iz različitih evropskih i azijskih zemalja, da li ste primetili neke značajne razlike uslovljene kulturalnim specifičnostima?

Daniel: Jedna od stvari iz Osla koja je ostavila utisak na mene jeste značaj digitalne komunikacije u stvaranju i realizovanju novih ideja. Danas problem može nastati na jednom mestu, ali rešenje problema na sasvim drugom. Naravno da određene države imaju neki problem više izražen, a ono što sam primetio na Samitu je da će ljudi pokušati u tim državama da reše probleme koje više ’štrče’, što nikako ne znači da su ti problemi isključivi za tu državu. Svaka ideja na Samitu je bila primennjiva van granica države predstavnika koji je prezentovao tu ideju.

Martin: Primetio sam razlike u idejama. Ideje Evropljana su bile usmerene na poboljšanje efikasnosti sistema, dok su se ljudi iz Azije najviše bazirali na stvaranje sistema, koji zbog siromaštva, ne postoji. Na primer, ja svojom idejom želim da poboljšam školovanje, a, na primer, učesnik iz Pakistana svojom idejom promoviše upotrebu digitalnih tehnologija za školovanje dece, jer u Pakistanu veliki broj dece nema pristup školskom obrazovanju zbog udaljenosti mesta na kojem žive.

Na osnovu iskustva i znanja stečenih u životu, ali i nedavno u Oslu, kakve su vaše prognoze kada je reč o pozitivnim promenama i rastu digitalnih medija u narednih deset godina?

Daniel: Smatram da će upotreba digitalnih medija rasti iz godine u godinu , a odatle će doći nova, revolucionarna otkrića. U narednih deset godina su već najavljeni novi pronalasci iz oblasti zdravstva, obrazovanja, zabave… I to je samo deo otkrića koji očekujemo u narednoj deceniji, a često se u istoriji pokazalo da korisni izumi mogu da se jave potpuno neočekivano. Smatram da budućnost moze sve da nas pozitivno iznenadi i da nas ostavi bez daha.

Martin: U narednih deset godina voleo bih da vidim promenu u korišćenju digitalnih tehnologija. Primećujem, pre svega kod mladih, da se mnogo vremena posvećuje zabavi na telefonima, kompjuterima i tabletima. Ove sprave jesu jako zabavne, ali mogu biti i jako korisne za obrazovanje, s obzirom na količinu informacija koja nikada nije bila dostupnija, postojanjem interneta. Zanimljiv je podatak da je u svetu registrovano sedam milijardi SIM kartica, ali je svega četiri milijarde umreženo, što znači da u svetu postoji tri milijarde ljudi do kojih treba doći.