Nemcima `tesne` grčke gaće

Po svemu sudeći, zlatno doba grčkog tekstila odlazi u prošlost, mnogi helenski tekstilci su preselili proizvodnju u "jeftiniju" Bugarsku ili Rumuniju, dok ni i uspešni domaći proizvođači ne uspevaju da se probiju na nepoverljivo nemačko tržište.

Grčka je decenijama bila na vrhu svetske tekstilne industrije. Mnoga evropska preduzeća godinama su naručivala garderobu kod grčkih krojača i firmi, bez obzira da li se radilo o odevnim predmetima od najlona ili najfinijeg pamuka. Stvari su sada drugačije.

Jedan od razloga za to je i što projekti pomoći iz Evropske unije ciljaju da izgrade baš tu industriju u zemljama kao što su Bugarska i Rumunija. Posledica tih poteza bila je da su se grčka preduzeća masovno iseljavala u ove dve balkanske zemlje, dok je grčko tekstilno tržište gotovo sasvim nestalo.

Hristos Bibicos, jedan od poslednjih proizvođača muškog donjeg rublja u Solunu, kaže da je istorija grčke tekstilne industrije veoma tužna i to uprkos činjenici da je naš tekstil tradicionalno najboljeg kvaliteta.

Trenutno se čini kao da je sve to prošlost. Smatram da su razlozi za to pogrešne političke odluke i poreska politika. Mislim da je trebalo finansijski pomagati grčku tekstilnu industriju da bi lakše mogla da se proširi u Rumuniji i Bugarskoj, kaže on.

Posledica pogrešne politike i ekonomske krize dovele su do toga da su naručioci zanemarili Grčku u korist jeftinijih zemalja, tvrdi Bibicos, čija je firma Modus Vivendi trenutno najvažnije ime među proizvođačima donjeg rublja u Grčkoj. 

Opstanak i uspeh Bibicosa rezultat je blagovremenog preorijentisanja na inostranstvo i ulaganja puno novca u sopstvenu marku. "Tajna mog uspeha mogla bi i da posluži za uspeh drugih proizvođača. Oni bi trebalo da razviju sopstveni dizajn, svoju prepoznatljivu marku. Ja sam svoj Modus Vivendi stvorio još 1989", kaže Bibicos.

Iako najviši rast beleži prodaja putem interneta, tržište u Nemačkoj i dalje je prava zagonetka za ovog preduzetnika. Iako je finansijska situacija u Nemačkoj daleko bolja nego u Grčkoj, trgovci vode ogorčenu bitku oko cena, u kojoj su narudžbine od Hristosa Bibicosa samo delić slagalice.

Veleprodaja sa engleskim, francuskim, američkim i australijskim kupcima odvija se odlično. Ali nemačko tržište uopšte ne razumem. Sa jedne strane, Nemci su prvi na svetskoj listi potrošača i kupaca preko interneta, ali njihovi trgovci na veliko su veoma suzdržani.

"Kao da nemaju dovoljno poverenja. Osim toga, stalno pokušavaju da obore cene i ne znam zašto to čine, kao da je kriza u Nemačkoj", kaže Bibicos.