Vojna kasa `tanja` od optimalne
Vojska Srbije dogodine će potrošiti 55 milijardi dinara, što je pet milijardi manje nego u ovoj godini i svrstava nas među evropske države sa najmanjim izdacima za odbranu, predviđeno je predlogom budžeta za 2015. godinu.
Tri milijarde dinara, koliko je namenjeno novom naoružanju i opremi, biće dovoljno samo za sitnije nabavke. Para u vojnoj kasi za kupovinu radara, aviona, sredstava PVO ili drugih savremenih sistema, sledeće godine – neće biti.
Ukoliko poslanici usvoje Vladin predlog državne kase, oružane snage raspolagaće u 2015. godini i sa 1,2 milijarde neraspoređenog viška prihoda ostvarenog prethodnih godina.
Od većih investicija u planu je izgradnja novog hangara na aerodromu u Batajnici, vrednog 200 miliona, kao i gasifikacija tehničko-remontnog zavoda u Čačku, što će koštati oko 100 miliona dinara. Od nabavke novih Migova još letos se definitivno odustalo, a planirano je samo 24 miliona dinara za modernizaciju aviona Supergaleb G4.
Jednu od većih stavki u vojnoj kasi za 2015. čine odnosi sa javnošću, za šta je namenjeno oko milion evra. Ratnom vazduhoplovstvu i PVO namenjeno je oko milijardu dinara, dok će srpski plavi šlemovi u svetu koštati 826 miliona dinara.
Vojni budžet od 443 miliona evra Srbiju svrstava među evropske države sa najmanjim izdacima za vojsku. Iznos namenjen oružanim snagama već godinama je ispod 2,4 odsto državnog BDP, što je kao pravu meru vojnih troškova još 2008. preporukom odredila Vlada Srbije.
Po procentu koji izdvajamo za vojsku možemo da se poredimo sa Bugarskom, koja takođe izdvaja do 1,5 odsto BDP, ali i Hrvatskom, koja ima duplo manje vojnika nego Srbija.
Po debljini novčanika iza nas su i vojske Albanije, Crne Gore, Makedonije i BiH, koje imaju značajno manje ljudi u stroju. Uprkos naporima vojnog vrha godinama nam je nedostižan nivo vojnog budžeta Slovenije, Grčke, Austrije, pa čak i Rumunije.
Vojna kasa biće na nivou od oko 1,4 odsto BDP, što je za ceo procenat manje od predviđene optimalne mere. Najveći deo novca troši se na personalne troškove, plate, doprinose i druge prinadležnosti za oko 36.000 zaposlenih u sistemu odbrane.
Da bi sistem bio dugoročno održiv, neophodna je primena tzv. norveškog modela. Prema njemu, kadru pripada oko 40 odsto ukupnog novca, dok je ostalo namenjeno investicijama i troškovima vojnih operacija.
