U oktobru smo bili kupovno `moćniji`
Kupovna moć merena odnosom prosečne neto zarade i prosečne i minimalne potrošačke korpe u oktobru je bila veća nego u septembru, navodi se u analizi Ministarstva trgovine.
Rast kuovne moći, prema analizi Ministarstva, rezultat je povećanja prosečne neto zarade, kao i smanjenju vrednosti obe potrošačke korpe.
Za pokriće prosečne potrošačke korpe u oktobru je bilo potrebno 1,53 prosečnih zarada, a za pokriće minimalne bilo je dovoljno 0,80 prosečne zarade, koja je iznosila 44.938 dinara.
Prosečna potrošačka korpa u oktobru je iznosila 66.308 dinara i manja je nego prethodnog meseca za 1,21 odsto ili 817,92 dinara. U odnosu na oktobar 2013. godine prosečna korpa veća je 1,74 odsto.
Minimalna korpa je iznosila 34.432 dinara i manja je za 1,54 odsto ili 541,48 dinara, nego u septembru. U odnosu na oktobar 2013. godine, ta korpa veća je za jedan odsto.
Pri tom je u oktobru prosečna isplaćena zarada nominalno veća za 2,2 odsto i realno za 2,4 odsto, nego prethodnog meseca. Potrošačke cene proizvoda i usluga u oktobru su proseku bile manje u odnosu na septembar, za 0,2 odsto.
Kupovnu moć iznad proseka Republike imali su Beograd, Novi Sad, Pančevo i Užice. U svim gradovima koji se statistički prate prosečna mesečna neto zarada je pokrila minimalnu potrošačku korpu, a nije bila dovoljna za pokriće prosečne.
Najveću neto zaradu statistika je registrovala u upravljačkim delatnostima i savetovanju (207.148 dinara), uslužnim delatnostima u rudarstvu (132.500) i računarskom programiranju i konsultanskim delatnostima (121.699).
Najniža neto zarada registrovana je u delatnosti putničkih agencija, turoperetora i rezervacija (18.307 dinara), proizvodnji odevnih predmeta (22.831) i iznajmljivanju i lizingu (22.832).