Nafta nekom brat, a nekom `rat`
Najveći dobitnici od pada cene nafte na globalnom tržištu su veliki potrošači poput Sjedinjenih Američkih Država, Evropske unije, Kine i Japana, dok su među gubitnicima izvoznici poput Rusije, Venecuele i Nigerije.
Cena nafte od oko 60 dolara je duplo manja nego što je bila u junu što zadaje velike brige izvoznicima tog energenta. Ruska valuta je strmoglavo pala od leta, dok investitori brinu da bi Venecuela mogla da bankrotira.
Kad je reč o ukupnoj svetskoj privredi, da li će pad cena nafte štetiti ili koristiti, zavisi od toga koliko će još cena padati, koliko dugo će biti niska, ali i da li će doći do nemira i prevrata koji bi mogli prekinuti trgovinu ili oterati investitore.
Vrednost obveznica državnih naftnih kompanija i država u razvoju su pale. Recesija koja će verovatno pogoditi Rusiju, čija prodaja nafte i gasa pokriva skoro 70 odsto prihoda od izvoza, sledeće godine će otežati oporavak privreda u evropskim državama.
Ruska centralna banka procenjuje da bi, ako cena nafte ostane na oko 60 dolara, moglo doći do smanjenja privrede od skoro pet odsto sledeće godine. Čak i na 80 dolara po barelu, ruska privreda bi i dalje mogla da se smanji za 0,8 odsto.
I u Venecueli ekonomski problemi prethode padu cene nafte, a ta zemlja je još zavisnija od naftnih prihoda koji pokrivaju 95 odsto izvoza. Cene obveznica Venecuele naglo su pale, pošto investitori strahuju da zemlja neće moći da otplaćuje dug i ući u bankrot, što bi moglo dovesti i do političkih nemira.
Nigerija, koja je peti svetski izvoznik nafte, zbog pada cena smanjila je budžet za 2015. za tri milijarde dolara, odnosno 12 odsto.
S druge strane, američki berzanski indeksi su na rekordno visokim vrednostima, čemu su doprineli i najmanja nezaposlenost i najveći rast zarada od velike recesije koja je počela 2008. godine.
Najveće svetske privrede su i najveći potrošači nafte, pa niže cene goriva mogu podstaći ekonomiju pošto će potrošačima ostajati više novca za trošenje, a kompanijama za investiranje.
Akcije avioprevoznika i poštanskih i kurirskih službi su prethodnih meseci porasle. Niske cene goriva mogle bi prosečnom američkom domaćinstvu sledeće godine uštedeti 550 dolara, predviđa ministarstvo energetike SAD.
Potrošači u Kini, Japanu i Evropi manji deo prihoda troše na energente, pa smanjenje cena energenata neće kao u SAD imati uticaj, ali će ipak dati podsticaj privredama.
S druge strane, u Japanu postoji specifičan problem, pad u cenama nafte može otežati napore da se podstakne inflacija u Japanu kako bi se prevazišla stagnacija.
Pad cena nafte verovatno će omesti i ambiciozne planove za povećanje proizvodnje nafte u Brazilu, Kolumbiji i Meksiku pošto niske cene te projekte čine neisplativim.
Američko ministarstvo energetike procenjuje da će prihod od nafte u članicama OPEK pasti na 446 milijardi dolara sledeće godine, što je za 36 odsto manje nego od očekivanog prihoda ove godine.
