Pridružite se poslovnoj zajednici od 20000 najuspešnijih i čitajte nas prvi

    Da li imate problem da ućutite kada bi trebalo?

    Najveći deo vremena, ljudi su u stanju da kontrolišu svoje negativne izjave u poslovnom svetu, uprkos nekim uzburkanim emocijama ili provokacijama. U odnosu sa bliskim ljudima, skloniji su burnom reagovanju, jer ih smatraju ’svojima’, zbog čega je ’lakše’ ispoljiti određene emocije i komentare. Ipak, to ne znači da je bilo kakvo nepromišljeno pričanje opravdano, a najmanje u odnosu sa onima koji vam najviše znače. Povedite računa o rečima koje izgovarate, dok ne bude kasno.

    Šta je ’nepromišljeno brbljanje’?

    Definiše se kao specifična vrsta spontanog govora koji ima negativna dejstva. U želji da što brže replikom odgovore na nešto što ih je provociralo, iznerviralo ili rasbesnelo, ljudi često kažu stvari koje ne misle, zbog kojih se kasnije kaju ili koje ima mogu doneti ozbiljne probleme u poslovnoj ili privatnoj komunikaciji. Svako je, barem jednom, poželeo da vrati vreme, prećuti ono što je rekao i kaže nešto lepše i konstruktivnije, kada se ’smire strasti’. Zanimljivo je da se ovakav način govora ne svrstava u deo ’normalnog proces govorenja’, već se češće tumači kao nergumentovano brbljanje. Karakteristično je da ljudi koji ovako nastupaju, ako učine da se sagovornik rastuži ili namršti zbog njihovih izjava – instinktivno menjaju svoj ton glasa i sam pristup.

    Heidi Reeder, komunikolog i novinar, kaže da se tendencija nekih ljudi da pričaju nepromišljeno više od nekih drugih, može posmatrati kroz upitnik koji je sastavio tim istraživača komunikacije sa Univerziteta Maryland, a koji vam može pomoći da prepoznate da li ste manje ili više skloni ovakvoj vrsti ponašanja.

    Da li se slažete ili ne slažete (u ličnom slučaju) sa ovim konstatacijama?

    1. ’Kao argument, ako nešto mislim – to ću i reći.’

    2. ’Tokom burne rasprave, moja usta su često ’angažovana’, ali moj mozak nije.’

    3. ’Ja uvek kažem šta mi je na umu.’

    4. ’Ponekad uvredim druge ljude koristeći se argumentima.’

    5. ’Ponekad, kada razmišljam sa veoma dobrom poentom, jednostavno ne mogu da se zaustavim od priče, iako bi trebalo.’

    Ljudi koji pričaju nepromišljeno skloni suupotrebi argumenata radi: afirmacije ličnih orijentacija i ciljeva, pokazivanja dominacije, ’igranja određenih igara’, isticanja svog identiteta.

    Kako da prestanete sa ovim lošim oblikom ponašanja:

    1. Promenite ’okvir’ svojih argumenata

    Ako imate običaj da koristite argumente koji ne vode konstruktivnom razgovoru i saradnji, vi svojim ponašanjem uspostavljate samoispunjavajuće proročanstvo koje se odnosi na to kako se vaša destruktivna uverenja, zapravo, pretvaraju u realnost. Najteži korak u odbacivanju ovakvog načina komunikacije jeste redukcija nepromišljenih izjava i obraćanje pažnje na sopstvene argumente – što uključuje i njihovu analizu, kao i promenu. Imajte na umu nekoliko stvari: argumenti mogu biti pozitivni i produktivni; biti saslušan i ’uzet u obzir’ je važno, ali je jednako važno slušati druge i obraćati pažnju na njih; poenta isticanja argumenata nije uvek ’pobeda’ u razgovoru i ostavljanje drugih ’bez teksta’, već i učenje, rešavanje problema ili kreiranje nečeg novog.

    2. Pamtite svoje dugoročne ciljeve

    Nepromišljeno brbljanje se dešava kada zaobiđemo normalan proces ’uređivanja’, koji omogućava da izgovorene poruke budu u skladu sa velikim ciljevima. Dok su dugoročni ciljevi vezani za građenje kvalitetnih odnosa, pronalaženje rešenja ili održavanje kredibiliteta i uticaja u grupi, u žaru trenutku, kada čovek govoru u afektu, njegova neposredna namera može biti da argumentima pobedi ’protivnika’, ali i da omalovaži sopstvene ciljeve. Probajte da u tom ključnom trenutku, kada posegnete za nepromišljenim izjavama, maksimalno iskontrolišete svoje nagone i prisetite se onih bitnih, primarnih ciljeva zbog kojih imate dobar odnos sa ljudima.

    3. Zapamtite vašu Višu istinu

    Dublja istina se ne krije u našim ishitrenim, negativnim emocijama oblikovanim mislima, već u dubljim vrednostima i verovanju, odnosno nadanju – šta želite da stvorite za sebe i druge. Kada dete, nakon što ga mama razbesni kaže: ’Mrzim te’, svakako da to, zapravo, ne misli. Takve izgovorene reči su odraz trenutne burne reakcije, a ne onoga što vas suštinski čini i oblikuje.  

    Foto: Alt-om

    What's your reaction?

    developed by Premium Factory. | Copyright © 2020 bizlife.rs | Sva prava zadržana.

    MAGAZINE ONLINE