Zašto ljudi uporno porede sebe sa drugima?
Doktor filozofije Loretta Graziano Breuning kaže da nanosimo sebi bol kada se poredimo sa drugima, i dodaje da odgovor na pitanje: Zašto to radimo? – leži u činjenici da naš mozak stvara impuls za ovakvo reagovanje.
Ljudi se, u tom smislu, ponašaju poput životnja čije preživljavanje zavisi od poređenja sa drugim vrstama, jer njihove moždane hemikalije reaguju na osećanja ’život ili smrt’, odnosno na borbu za opstanak. Iste hemikalije se nalaze i ljudskom mozgu, i daju vam osećaj ugroženosti kada, kako figurativno ističe Breuning, vidite nekoga sa ’većim rogovima’. Prirodna selekcija je ’izgradila’ mozak koji vas nagrađuje dobrim osećajem kada vidite način da promovišete svoj opstanak i da dominirate, a upozorava vas lošim osećajem kada oseti bilo kakvu pretnju koja bi ugrozila vaše preživljavanje.
Verovatno ste upućeni u to da životinje sarađuju, a da je život u lepom i toplom ambijentu – stanje same prirode. Međutim, potreban vam je ostatak priče, jer vaš hormon sreće – serotonin, zavisi od toga. Mozak sisara oslobađa serotonin kada sebe vidi kao dominantnog, te ga dobar osećaj motiviše da radi podsticajne stvari. Serotonin ne pokreće agresiju, već lep osećaj spokoja i blagostanja. Ta osećanja dolaze i vas samih, a ne iz drugih ljudi, zbog čega ne bi trebalo da krivicu prenosite na njih. U ljudskoj prirodi je komparacija, ali i kontrola ovog nagona. Kada osetite da neko drugi ima ’prednost’, vaš mozak oslobađa kortizol – hemikaliju koja vam govori da je vaš život doveden u ’opasnost’. Vaš mozak, potom, traži načine da stimuliše lep osećaj sreće, što dovodi do društvenog poređenja koje čini da se osećate loše.
Da li možete da prestanete da poredite sebe sa drugima?
Važno je znati da vi upravljate vašim impulsom u mozgu, zaslužnim za poređenje. Najpre je potrebno da prepoznate situacije u kojima vršite poređenje, a onda se osećate slobodnim da napravite novi izbor. ’U početku, osećaj je jeziv’ – kaže doktor nauka, Loretta Breuning. Kada osećate da vas svet osuđuje, želite odmah da uzvratite jednako, da biste se osećali sigurno. I to možete raditi po ceo dan, jer ćete uvek naći nekoga ko je ’bolji od vas’. Hemikalije u mozgu čoveka stvaraju osećaj urgentnosti, a vaš verbalni korteks to racionalizuje sa ’modernim’ teorijama ponašanja. Svaka generacija donosi nove kodekse i ’predmete divljenja’ koji utiču na potrebu za poređenjem, a samim tim i na dobro, odnosno loše osećanje u ljudima.
Kako navodi Breuning, poređenje je u krvi čoveka. Možete ga kontrolisati, ali ne i izbeći. Možete uzimati časove joge i opustiti um, ili otići na lepo putovanje sa dobrim namerama, i provesti ih u pravljenju komparacija, što uzrokuje frustraciju. Ono što možete da uradite, jeste da se maksimalno potrudite da se fokusirate na sebe, ne obraćajući pažnju na druge. To, svakako ne isključuje interakciju, druženje i razgovor, ali ako previše pažnje posvećujete onome šta drugi rade i kako ’prolaze u životu’, propustićete sopstveni život i sve njegove lepe strane u kojima ste vi ’glavni’.
Lakše je videti kako vas svet osuđuje, nego sagledati sopstveno kreiranje tog osećaja inferiornosti. ’Umesto da se borite sa onima koji imaju tendenciju da se ’hrane’ idejom o osuđivanju drugih, usmerite svoj fokus na kreativne načine’, ističe filosofkinja. Jednostavno, prebacite se na druge, pozitivne misli i usmerite se na zadovoljstvo koje osećate zbog svega što jeste i što postižete u životu, umesto na bol zbog pretpostavljenih nedostataka.